Незамењив укус домаћег млека

Слађана Арсић из Доње Трнаве код Прокупља свакога јутра на пијацу изнесе млеко да прода. Једина је на месту где су некада стајале дестине продаваца са кантама млека.

"Једну краву имам и то чувам за наше потребе и помало изнесем млеко тамо на пијацу", прича Слађана.

Већина Прокупчана купује млеко које се не кува, али још има оних којима је укус домаћег млека незамењив.

"Има више масти и зато што сама сирим сир, волим млад сир да једем. Тако, у недељу дана купим од шест до осам литара млека и кад укиселим много је укусније, гушће", каже Биљана Вучетић.

Некада није било куће у Прокупљу која није имала млекаџију. Осамдесетогодишњи Драгомир Пауновић, деда Драги из Новог Села, већ шест деценија, многим прокупачким породицама, уз свеже млеко пожели добро јутро. У његовом и околна три села, данас је он једини млекаџија.

"Поштују ме они и ја њих, мислим, никад нисам хтео нешто да их оманем, као што људи сипају воду, ја сам чисто млеко до данас", истакао је Драгомир.

Дана Симић сама кува млеко и скида кајмак.

"Ја узимам млеко већ 35 година, од рођења првог сина, тад је била несташица. Пила су деца, сад унучићи. Кад скувамо, скинемо кајмак, макар за једну особу, сваки дан има да се заслади", прича Дана.

Временске прилике и неприлике, свакојаке згоде и незгоде нису препрека деда Драгију да свако јутро стигне до муштерија. Иако времена за млекаџије никада нису била сјајна, каже, од овог посла одшколовао је децу и дочекао праунуке.