Шта ће и кога снимати 1.000 нових камера по градским улицама

Полиција ће у наредне две године у Београду инсталирати скоро 1.000 стационарних камера за видео-надзор на 800 локација. Директор полиције Владимир Ребић рекао је за РТС да ће тај систем у значајној мери омогућити лакши рад полиције на откривању свих аката противправног понашања. Не постоји разлог да се грађани брину да ће њихова приватност бити угрожена, истакао је Ребић.

Неће бити значајније улице, улаза или пролаза између зграда који неће бити покривен камерама.

Полицији ће то олакшати посао, грађанима треба да донесе већу безбедност, али има и оних који сматрају да ће им одузети нешто слободе и интиме.

Директор полиције Владимир Ребић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да су познате све локације и да је урађено испитивање и анализа догађања, пре свега кривичних дела на територији Београда.

"Ово је систем који ће у значајној мери омогућити лакши рад полиције на откривању свих аката противправног понашања, да ли се ради о кривичним делима или прекршајима, али ће у значајној мери подићи свест код грађана да не чине противправна понашања, да не би били санкционисани", истиче Ребић.

Наводи да у конкретном случају, на 61 месту постоји 107 камера које су значајно унапређене, оне бележе све, њихова резолуција је изузетно добра, јер су то паметне камере.

Објашњава да оне могу да препознају регистарске таблице што је значајно код откривања разних кривичних дела – да знамо кретање возила за која су сведоци указали, да ли има неки део регистарског броја, да ли има боју, марку.

У овом тренутку је у завршној фази успостављање функционалности препознавања лица што ће бити значајно велики помак у раду криминалистичке полиције – за препознавање учинилаца кривичних дела, истакао је Ребић.

Последњих дана возачи се распитују где су постављене нове камере. Оне су означене као камере за брзу вожњу, жуту траку, црвено светло.

Један део камера ће бити опредељен за откривање саобраћајног прекршаја пролаза на црвено светло, некоришћење сигурносног појаса, коришћење мобилног телефона супротно правилима, непрописно претицање, наводи директор полиције.

"То је значајно мањи део у односу на оно што ћемо имати за две године, када буде хиљаду камерних места. Фокус ће бити на спречавању чињења најтежих кривичних дела, убистава и других дела која изазивају узнемиравање грађана", рекао је Ребић.

Према његовим речима, пројекат ће ићи фазно. У марту ће бити нових десет локација које подразумевају постављање одређене конструкције са инфраструктуром за постављање једне или више камера.

У јуну ће доћи следећих 50 места, у септембру 200, до краја године 400 и до краја 2020. ће бити 800 места. Биће покривено готово све најважније улице у Београду, ауто-пут, односно магистрални путеви који воде ка Београду.

"Имаћемо заокружен систем, јер немамо довољан број полицијских службеника да тек тако то посматрају и уочавају. Када се деси догађај, камере су ту да помогну", напомиње Ребић.

"Не постоји разлог за бригу грађана" 

Има оних који сматрају да снимање није у директној вези са смањивањем кривичних дела, односно да то не утиче на превенцију.

Грађани немају ни један разлог да сумњају да ће постојати промил могућности злоупотребе, наглашава директор полиције.

Како каже, овај пројекат ће у енормној мери допринети већој безбедности грађана, пре свега, Београда, а када се прошири и грађана целе Србије.

Највећи европски градови, попут Лондона и Монака, деценијама имају значајно већи број камера него што то има Београд, подсећа директор полиције.

"Овај пројекат, захваљујући посвећености и енергији министра Небојше Стефановића, чини чуда", каже Ребић.

Наводи пример када се 2014. године десио случај убиства Луке Јовановића на Бранковом мосту – да би се открили починиоци тог дела прегледано је око 96.000 сати, зашта се ангажовало 100 полицијских службеника у тридесетак дана.

"Да смо тада имали овај систем потрошили би сат времена да пронађемно учиниоца. То је невероватна уштеда", указује Ребић.

Објашњава да овај систем не функционише на Интернету, него на њиховој локалној мрежи.

"Да ли сте чули да је неки хакер упао у базу података о личним подацима. То је немогуће. У оквиру самог Министарства постоје интерни прописи који јасно дају дозволу неком ко има право да приступи и свако одступање се алармира. Ако би неко направио пропуст, знало би се", каже Ребић.

Истиче да не постоји разлог да се грађани брину да ће њихова приватност бити угрожена.

Говорећи о изменама закона које предвиђају строже казне за починиоце најтежих кривичних дела, навео је да посао близу краја.

"Формирана је интерресорна радна група Министарстава правде, унутрашњих послова, здравља. Укључени су и Правни факултет у Београду, Адвокатска комора, невладине организације. Определили смо се за пооштравање одређених казни и увођење кривичног дела припремање тешког убиства", закључио је Ребић.

Број коментара 15

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 27. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво