Почела да ради СОС линија за жене жртве породичног насиља

Када жена из било ког града у Србији позове СОС телефон, процењује се да ли је способна да сама тражи помоћ, најпре Центра за социјални рад, или ће то уместо ње учинити особа која се јавила на позив. У СОС центру постоји списак свих задужених лица за подршку жртвама насиља у Центру за социјални рад, полицији, судовима и тужилаштву, са бројевима телефона који су доступни у сваком моменту.

"У случају да ја сад окренем овај телефон и пожалим се на одређени проблем где год да живим, особа стручни радник који се јави на телефон процењује да ли ја сама могу да се јавим, пре свега Центру за социјални рад", објашњава Сузана Мишић, помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Дакле, како напомиње, нема лутања, губљења времена, нервирања у тој ситуацији. "Обраћате се конкретној особи, или ми то радимо за вас уколико проценимо да ви немате довољан капацитет у том првом кораку да предузмете одређене мере", каже Мишићева.

Наводи да тим који је умрежен на локалном нивоу заправо реагује на интервенцију и излази на лице места, уколико је то процена да треба да се уради.

"Дакле, сви су одмах ту на лицу места и овај начин функционисања треба да буде подршка особи са искуством насиља, али и превентивно за све оне насилнике који се сматрају безбедним", истиче Мишићева.

Услуга СОС поверена је Центру за заштиту одојчади деце и омладине, у чијем систему већ ради дечији СОС телефон и родитељска линија.

"Ми смо извршили све припреме, обучили људе и сарадници који ће радити на телефону су спремни да од овог тренутка примају позиве свих оних који имају потребу за ту врсту услуге", каже Зоран Милачић, директор Центра.

Коришћење снимака разговора искључиво на суду

Разговори су поверљиви, али ће се снимати и, ако је потребно, користити искључиво у судским поступцима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да "ствари једноставно морају да се снимају" али да се снимци никоме не дају, чак ни министру.

"Дају се само суду уз налог, али мора да постоји траг ко се јављао, кад се јављао, да не би било злоупотребе. Такође мора да постоји доказ, јер ове особе које раде имају ту одговорност, јер причају у име државе", указује Ђорђевић.

Два тендера за СОС линију су пропала. На један се није пријавила ниједна невладина организација. У министарству кажу да су, у таквој ситауцији, искористили законску могућност да услугу повере лиценцираној државној установи.

Мишићева наводи да постоји неколико лиценцираних пружалаца ове услуге, али да држава и невладине организације морају радити заједно у циљу приближавања корисницима.

"Ми смо покренули, а министар се сагласио са тиме, да се измени правилник о стандардима и критеријумима за пружање ове услуге, јер смо свесни неких пропуста који су се до сада дешавали и да бисмо били спремни да брзо ефикасно и на време реагујемо морамо лествицу да подигнемо знатно више", истиче Мишићева.

Годишње за националну СОС линију издвајаће се око 12 милиона динара – из градског буџета, а делимично из наменских трансфера ресорног министарства.