Продајом сировина по класама до квалитетније хране на тржишту

Без квалитетних сировина нема квалитетних производа, закључили су представници потрошача, аграрних компанија и Министарства пољопривреде. Разговарали су и о државним прописима који би требало да унапреде продају и пласман хране у Србији.

Ако нема доброг квалитета на њиви, неће га бити ни на трпези. Пољопривредници пак кажу да више воде рачуна о квантитету. Теже високим приносима јер им се, на пример, производња житарица чији је квалитет изнад стандардног не исплати.

"Ми смо спремни да производимо квалитетно и ми једва чекамо да до тога дође. Међутим, не видим да нам компаније излазе у сусрет – да купују наше производе по класама. Једноставно свеједно је да ли имамо пшеницу друге или треће класе или сунцокрет са мањим или већим процентом уља, они плаћају то све исто", каже Јовица Јакшић из Независног удружења пољопривредника Србије.

Кобасица, џем, бурек или штрудла – производи са ознаком "мејд ин Србија" могу да се нађу на полицама трговина Европске уније само ако су направљени од минимум 51 одсто домаћих сировина и то најбољег квалитета.

"Рецимо, ражани хлеб не може да се направи од нашег брашна, није задовољавајућег квалитета, мора комплетно да се увози из неких других земаља", каже Милош Марковић из "Дон Дона".

Често се каже да је Србија земља здраве и укусне хране, али то не вреди много без званично одобрене ознаке о пореклу, кажу стручњаци и истичу пример "српског жига". Производима који га имају обезбедио је бољу продају и тако испунио улогу ознаке квалитета.

Вера Видо из Центра потрошача Србије рекла је да је српски жиг био ознака квалитета за производе који потичу од српских сировина и који су много бољег квалитета од истих производа конкуренције.

"Мислим да Србија треба доста да поради на томе и држава да се заложи за тако нешто", каже Вера Видо. 

Србија још нема националну референтну лабораторију за испитивање безбедности хране. Међутим, у Министарству пољопривреде кажу да то није разлог за бојазан те да храну оцењују комерцијалне лабораторије које су прошле строге критеријуме конкурса.

Ненад Доловац из Министарства пољопривреде каже да су укључене лабораторије изабране путем конкурса Министарства.

"Ради се овде искључиво о акредитованим лабораторијама, ниједна лабораторија не може да нема акредитацију. Почетком рада националне лабораторије само се подиже тај ниво референтности", каже Доловац.

Оно што је за кућу темељ за прехрамбени производ је њива и зато би пољопривредници требало да добијају више новца и од аграрних компанија и кроз субвенције државе.

Остали аутори: Марија Миладиновић Лисов
број коментара 0 Пошаљи коментар