Казаљке спремне за зимски режим, а шта доноси 2019?

Ноћас ћемо казаљке померити један сат уназад и спавати сат дуже. Такву праксу примењујемо већ 35 година, али ћемо је следеће године напустити. Европска комисија предложила је да се казаљке више не померају два пута годишње. Уз услов да не поремете функционисање тржишта, земље чланице имају рок да до априла 2019. одлуче хоће ли трајно изабрати зимско или летње време. Србија ће одабрати оно време које одаберу земље ЕУ. Наредне године ћемо сазнати које.

Последњих неколико месеци Европа, а и Србија, гледају у сат. Новински чланци и телевизијски програми препуни су различитих мишљења о утицају померања сата на здравље, економију.

Дошло је време да се напусти идеја Бенџамина Френклина из 18. века, због које су казаљке и почеле да се померају како би се искористио што већи део дана.

У Европи прва то чини Немачка, а за њом и Француска, Велика Британија и Аустроугарска и то за потребе уштеде енергије током Првог светског рата. Седамдесетих, када је током енергетске кризе нафта значајно поскупела, поједине државе су увеле летње време да би више зарадиле.

Србија се тој пракси придружила 1983. године, од када сат померамо два пута годишње – последњег викенда марта сат унапред и последњег викенда октобра сат уназад. Зимско време је природно, по Сунцу, а летње се уводи законом, односно указом.

Некада су се људи прилагођавали времену, али данас је ситуација обрнута, па у дубоко у 21. веку одлучујемо да због промене својих навика поново мењамо и време.

Комуницирамо готово непрекидно путем друштвених мрежа, а аутомобили су нам постали као друга кућа. Радимо дуже и спавамо мање, а лети готово да не може да преживимо дан без клима-уређаја.

"Сад се испоставља, бар по неким студијама, да сада не само да не штедимо током тог вештачког продужавања обданице већ да се бележе повећани губици, што можемо да захвалимо чињеници што живимо у технолошки развијеном свету који не оде да спава у неко доба већ наставља да троши своју енергију", објашњава Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

До априла наредне године земље Европе укинуће праксу померања казаљки два пута годишње. Свака земља има право да одлучи хоће ли задржати зимско или летње време. Тако и Србија.  

Шта више одговара географском положају Србије?

Уредник портала "Наука кроз приче" Слободан Бубњевић сматра да би за Србију било боље да време рачуна по указном принципу тј. да остане на летњем.

"Разлог за то лежи у чињеници, у географском положају Србије која се налази на источном ободу средњоевропске зоне због чега код нас мрак долази раније него у неким земљама средње и западне Европе, што често примећујемо током летњих месеци, када код нас раније буде вече него у неким градовима Европе", напомиње Бубњевић.

Кад не би било летњег рачунања времена, ђаци који у школу иду после подне – током целе године би се кућама враћали по мраку. 

Метеоролог Недељко Тодоровић заступа супротно становиште. Једино правило којим се, каже, треба руководити је – Сунце. Није природно, указује, да Београд, Париз и Мадрид – који су у истој временској зони – имају исто службено време.

"У том старом, зимском времену које је важило стотинама година, Сунце је у зениту у 11.39 у Београду. До службеног поднева недостаје 21 минут. За разлику од Париза, од ког се Београд разликује за сат и 20 минута. Тако би било подне истовремено, али то није природно. Најлогичније је да се Србија и те околне земље држе оријентације по том Сунчевом подневу", напомиње Тодоровић.

Бубњевић, с друге стране, указује да је важно у ову дебату уврстити и питање људског задовољства.

"И сами знате да када сте по дану и кад је лепо време живот изгледа боље и мислим да то нама недостаје да би људи у Србији били срећнији иако то можда није директно економски везано. Свакако да су људи задовољнији кад је дан дужи", напомиње уредник портала "Наука кроз приче".

Промена казаљки утиче на здравље људи 

Европска комисија предложила је да се померање казаљки укине на основу анкете коју је летос спровела. Резултати те анкете показали су да 84 одсто анкетираних не жели да више помера казаљке. И то, пре свега, због утицаја на здравље кад се померају казаљке.

Председник Друштва неуролога Србије Ранко Раичевић указује да се медицина бавила овим проблемом, али не тако егзактно.

"Рађене су студије које су утврдиле да има утицаја на расположење, осећај умора", објашњава Раичевић и додаје да је утврђено да је промена у пролеће озбиљнија по здравље него промена у јесен.

"То је баш због тога што ми у пролеће губимо сат времена светла, а мозак жели светло, и мозак човека је фино подешен механизам који реагује на те промене и да је та промена дефакто већи стрес за организам", напомиње Раичевић.

В. д. директора болнице "Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић објашњава да у данима непосредно након померања сата организам креће да се адаптира на промену и додатно троши енергију.

"Долази, осим до померања ритма будност–сан, до поремећаја у спавању, концентрације, расположења, способности за одлучивање, логичко расуђивање", објашњава Сташевић Карличићева.

Међутим, према речима лекара, та промена код здравих особа не оставља велике последице.

"Али ако се дешавају промене као што су промене климе, временских зона или приликом промене смена у неким професијама које немају оброчени карактер, оне су већи стрес за сва дешавања особито за кардиоваскуларни систем него промена сат напред–назад", истиче Ранко Раичевић.

Проблем је, каже Слободан Бубњевић, што Европа одлучује да се престане са померањем казаљки а да претходно није спровела ниједну научну студију о томе. 

"Нажалост, ЕК се одлучила да не чека на један налаз који би показао позитивне или негативне ефекте ове мере, него су се одлучили да спроведу анкету међу грађанима Европе, што је легитимно", објашњава Бубњевић.

Најбоље радно време од седам до три

Ако Европа трајно одабере зимско време, у Србији бисмо више живели у мраку. Док грађани Париза и Рима, у истој зони као ми, не би имали ту нелагоду. Да ли би решење онда могло да буде да променимо временску зону, пређемо у источноевропску и имамо више Сунца?

Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић" сматра да би то могло да буде једно од решења.

"Али то је ствар политичке природе и неког ширег консензуса да ли то људима одговара. Не знам у којој смо мери условљени кад је ЕУ у питању да се повинујемо неком решењу. Ту постоји слобода да се свака земља определи за своју зону, односно читање времена. На нама је да размотримо шта је то што ће за нас бити најповољније, пре свега у виду искоришћавања светлог дела дана", сматра Симоновић.

Тако нешто би, каже Слободан Бубњевић, био велики преседан пошто промена временске зоне није честа пракса.

"То би значило да од земаља са којима смо природно и економски и традиционално и политички ближи, имамо другачије време. Не могу да замислим који је ниво економског губитка у случају преласка у другу зону", указује уредник портала "Наука кроз приче".

Недељко Тодоровић сматра да би најбоље било да се крене из почетка. Да се читава Европа поново расподели у временске зоне.

"Најлогичније је да се око тог нултог меридијана лево и десни по 7,5 степени буду земље које гравитирају тој зони – од Исланда, Британија, Португалија, Шпанија, Француска, Белгија, Луксембург. Већ у другој зони која одступа од те нулте зоне било би плус један – средња Европа, Скандинавија, од Италије па до Србије. А источније би се разликовало за још један час", сматра Тодоровић.

Ако је превише компликовано да мењамо временску зону, можда би радно време од седам до три, као некада, могло да буде решење.

"Ја се залажем да поред дилеме уведемо трилему. Односно да вратимо у игру и треће решење које значи враћање на оно што је некада било. Да останемо у својој зони, али да дан организујемо на повољнији начин, односно померање час уназад као некад. Да радно време коригујемо, а не цео начин мерења времена", објашњава Бранко Симоновић.

Дужина дана и ноћи мења се током сезоне, зими свиће у седам, а лети око четири. Због тога, каже Недељко Тодоровић, мала је разлика које ћемо време увести.

"Ствар је договора да ли ће школе, установе, пољопривредници или било ко да порани, да ли је зимско или летње, нема битног утицаја, његова је индивидуална ствар да ли ће да порани или да легне раније. Његов организам се прилагођава његовом природном ритму", напомиње Тодоровић.

Имамо избор. Летње време – неприродно, али са више Сунца, или зимско – природно, али са више мрака. Из српске владе саопштили су да ће Србија по овом питању пратити Европу. Ако Европа изабере зимско, и Србија ће. Ако изабере летње, и Србија ће.  

Чак је и Русија са 11 временских зона мењала мишљење о овом питању. Трајно летње изабрали су 2011, али су од тога одустали и три године касније остали на зимском. А и сваком од нас некад више прија зимско, а некад летње време. Неком је свеједно. Зависи од тога какав вам је план. Тешко је сваком угодити. 

Политика и економија, као и пре сто година, траже исправан механизам да на најјефтинији начин себи прилагоде сат. И док не ускладе откуцаје, ми ћемо бар још једном ноћас вратити часовнике уназад и спавати сат дуже. 

Број коментара 11

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво