Са којим изазовима се суочавају глуве и наглуве особе у Србији

Глуве и наглуве особе у Србији свакодневно су суочене са изазовима у образовању, социјалној и здравственој заштити и информисању. Највећи проблем је, кажу, недовољно професионалних тумача знаковног језика и недостатак уџбеника прилагођених њиховим потребама. Ове године, 23. септембра, први пут се обележава Међународни дан знаковног језика.

Њихов инвалидитет није физички видљив, али већ при првом сусрету са другима, наилазе на много изазова.

"Глувим и наглувим људима је српски знаковни језик први матерњи језик, а српски језик им је други. И некима је тешко да се изразе на српском језику. И онда други људи мисле да глуви људ не знају свој језик", каже Михаило Гордић, представник Градске организације глувих Београд.

Са проблемима се срећу на улици, у државним и јавним институцијама, образовним установама и медијима где су им најпотребнији професионални тумачи знаковног језика.

Председник Градске организације глувих Београд Слађана Гордић каже да је за заједницу глувих јако важно да имају свој дан, да шира јавност види и разуме да се осећају као језичка мањина, више него особе са инвалидитетом.

Знаковни језик није документован, што је највећа препрека за одговарајуће образовање.

"Од 2009. године када је уведено инклузивно образовање, не одмах, али после једно пет, шест година, школе које су специфично биле оријентисане за децу која су глува, сада постају мулти у том контексту, значи улазе и деца са другим сметњама у развоју, и то јесте отежавајуће и за саме те ученике, али и за особе које раде као наставници", истиче професорка Педагошког факултета у Сомбору Гордана Николић.

У нашој земљи, према подацима Савеза глувих и наглувих Србије, има око 70.000 особа којима је први језик – српски знаковни језик.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.