"Катастар да не буде рак-рана, потпуно електронски до 2020."

Брнабићева је, након обиласка Републичког геодетског завода заједно са министарком Михајловић, рекла да се већ неколико месеци ради на реформи катастра и да парламент тренутно расправља о Закону о националној инфраструктури геопросторних података.

Премијерка је подсетила да је влада већ усвојила предлог измена Закона у упису у катастар и нагласила да је то једна од најкомплекснијих реформи која ће бити спроведена.

"Влада се не плаши да се ухвати у коштац са тим", навела је Брнабићева и додала да су се грађани чак и деценијама борили са уписом имовине у катастар и да томе мора доћи крај.

Михајловићева је рекла да би током априла парламент требало да расправља о предлогу измена Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова, које би требало да ступе на снагу од 1. јула.

Михајловићева је истакла да је циљ да упис имовине убудуће буде само на једном шалтеру. 

"Суштина измена јесте увођење јавних бележника, односно нотара у поступак уписа катастар непокретности, што ће грађанима омогућити да лакше и брже упишу своју имовину", објаснила је Михајловићева.

Како је рекла, грађани ће тада моћи све да заврше само на једном месту - код нотара, који ће да дигитализаује уговор, електронски га овери и пошаље по службеној дужности тамо где је потребно.

Брнабићева и Михајловићева су у РГЗ-у посетиле салу са северима који ће се користити за електронски катастар.

"Сада се прво у РГЗ прибавља извод из катастра. Након овере код јавног бележника, поново се исти уговор носи у РГЗ, ради уписа, а после тога у републичку и локалну пореску управу. Реформом катастра и доношењем новог закона, грађани и инвеститори читав посао ће завршавати на једном месту, код јавног бележника, а читав поступак одвијаће се електронски", навела је Михајловићева. 

Како је рекла, реформа катастра је наставак "реформе деценије", увођења е-дозвола, која је заиста била револуционарна.

"Верујем да ће и ова реформа такође бити револуционарна, јер ћемо решити проблем уписа у катастар, чиме ће грађани добити ефикасан систем, као што сада имају кад су у питању грађевинске дозволе, које се данас добијају за неколико дана", рекла је Михајловићева.

Михајловићева је новинарима представила путању предмета које катастар решава у другом степену, која сада траје и до 10 или 15 година.

"Сада разни референти примају предмет, улажу се жалбе, па још ако нису решени имовинско-правни односи, онда имамо предмете који се решавају годинама. Новим законом и реформом катастра, све ће се одвијати у много мање корака и са много мање потрошеног времена", рекла је Михајловићева.

Истиче да се читава реформа ради због грађана, који ће добити ефикасан катастар и правну сигурност.

Као пример навела је случај избеглица из Крајине који су у Земуну саградили куће, чији су власници, али који немају уписане некретнине јер нису спроведене све процедуре у катастру.

"Ако би данас неко од тих људи покушао да упише своју кућу, морао би да тражи одобрење од осталих 499 грађана на истој парцели", додала је министарка.

Томе ће извесно доћи крај пошто ће нови закон омогућити спајање и истовремено решавање више предмета. На упис у катастар чека више од 20 хиљада предмета.

"Када је у питању локација у Земуну где су близу 500 људи поднели захтеве, омогућиће се спајање свих предмета у један", каже директор Републичког геодстског завода Борко Драшковић.

Према његовим речима, биће то далеко бржи поступак, али колико ће се стварно убрзати зависи и од тога да ли ће се неко жалити.

Извршна директорка Нaледа Виолета Јовановић рекла је да је реформа катастра још један корак у правцу е-управе у Србији.

"Са папирних планова, још из времена Марије Терезије, прелазимо на електронски систем, чиме улазимо у исти ранг са развијеним европским земљама, али и са неким суседима, који су предњачили у овој области, као што је Македонија. Катастар, који је био један од најлошије оцењених институција пре седам година у нашим истраживањима, данас предњачи у реформи и прети да по успеху и претекне електронске грађевинске дозволе", навела је Јовановић.

Драшковић је захвалио Влади Србије на подршци кадровском јачању ове институције.

"У среду, 4. априла, биће расписан конкурс за пријем 567 нових запослених у РГЗ, на основу одобрења владе. То је историјски број који се запошљава у државној управи, до сад је највећи број био око 240", истакао је Драшковић.

Додао је да РГЗ, такође уз подршку владе, кроз пројекат са Светском банком, ради и на јачању инфраструктуре, чије су резултате премијерка и потпредседница данас могле да виде.

"Адресни регистар до октобра, имена за улице до половине 2019."

Премијерка је најавила да ће до 1. октобра добити ажуриран адресни регистар и да ће све куће у Србији до половине 2019. године имати истакнуте улице и бројеве.

Брнабићева је навела да ће тако више од три милиона људи добити кућне бројеве и адресе.

Како је додала, тај посао је већ завршен у Лозници, где је 677 улица добило име.

"Предвиђања су да ћемо имати завршен елаборат за целу Србију до 1. октобра ове године и да ће 45.000 улица добити назив и буквално милион кућа, односно зграда", додала је премијерка.

Објаснила је да ће локалне самоуправе преузимати елаборате и да ће комисије давати имена улицама, а онда ће Републички геодетски завод давати куће бројеве.

"Онда штампамо табле и бројеве и имаћемо велику акцију у целој Србји где ћемо качити имена улица и кућне бројеве и требало би то све да завршимо до средине 2019. године", навела је Брнабићева.

Каже да ће адресни регистар постати једино место одакле ће се добијати све адресе, па грађани када се буду селили неће морати појединачно да обавештавају органе државне управе.

"Неће се више за елабарате штампати милиони докумената за општине већ ће све то бити урађено електронски", напоменула је Брнабићева.