Предлог да се српски језик уведе на све факултете

Одбор за стандардизацију српског језика, који годинама упозорава на запуштеност и угроженост српског језика и ћирилице, већ неко време предлаже увођење српског језика на све факултете.

Председник Одбора Срето Танасић скреће пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, а треба да током целог радног века обављају послове на томе језику.

"Када оду из средње школе, у којој српски језик није довољно заступљен, они се више не сусрећу са учењем српског језика и о српском језику. Зато врло лоше пишу документе из домена свога пословања и не знају да је у Србији службено писмо ћирилица", рекао је Танасић Танјугу.

Он даље примећује да се "сви трудимо на беспрекорно владамо енглеским језиком, као да ћемо преводити за енглески двор, водити моћне светске компаније, а нико се не пита зашто је потребно познавати и српски стандардни језик и њиме се служити у свим видовима јавног живота".

Са њим се слаже и шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић који, говорећи о статусу српског језика у систему школства, констатовао да је увођењем нових предмета и скраћењем радне недеље, језик доста страдао и да данас у том погледу ми заостајемо у односу на друга развијенија културна друштва.

"Знања основаца и средњошколаца често на лошем нивоу" 

Језичка знања свршених основаца и средњошколаца често су на прилично лошем нивоу, а онда долазе на факултете где је обавезно да уче један или два страна језика, али не и свој матерњи, примећује шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић.

Он је приметио да у земљама које држе до свог националног језика, попут Француске, Турске или Русије, наставни програм у школама предвиђа по 10 часова недељно, док се у Србији од првог до петог разреда основне школе матерњи језик изучава пет часова недељно, а у шестом, седмом и осмом по четири часа недељно.

У гимназијама општег типа српски језик се изучава четири часа недељно, нешто је боља ситуација у гимназијама друштвено-језичког смера и нешто лошија у гимназијама природно-математичког смера, док у четорогодишњиим стручним школама имамо три часа седмично.

Ако се узме у обзир да српски језик покрива наставу граматике, језика, књижевности и наставу културе изражавања, три или четири часа седмично, према речима Брборића, није довољно што се одразило на укупну компетенцију свршених основаца и средњошколаца и често су њихова језичка знања на прилично лошем нивоу.

"Потребно повећати број часова" 

Он каже да би било идеално повећати број часова, али то би значило смењење часова из неких других предмета, па предлаже као почетно решење зборних предмета који би могли имати примамљиве називе као шо су језик и комуникација, језичка култура...

Када је реч о статусу српског језика на високошколским установама Брборић указује да будући професори неког страног језика, студирају тај језик, а немају ниједан час српског језика, а чешто дођу са претходним лошим знањем српског језика из средње школе.

Посебно скреће пажњу на потребу да се поправе педагошки факултети јер управо учитељи имају важно улогу за стицање првих граматичких и правописних знања, али и да наставници, рецимо географије или хемије, морају бити добро језички оспособљени.

"Данас имамо ситуацију да неко нема добро знање српског језика када заврши основну сколу, упише неку од стручних школа где статус српског језика није добар, затим неки од тих факултета и постане професор неког другог предмета" примећује Брборић.

Он се пита какав онда ефекат имају та три-четири часа српског језика недељно у односу на све остале предмете чији наставници немају језичку компетенцију.

Улога медија у неговању језичке културе 

Недопустиво је, наглашава, и да правник буде неписмен, да он заврши озбиљан факултет, а да нема ниједан час српског језика.

"Погледајте универзитете, незамисливо је да неко данас буде студент, а да нема један или два страна језика, али не мора имати српски језик. То је својеврсни нонсенс и он се тешко може објаснити", рекао је шеф Катедре за српски језик.

Брборић се осврнуо и на улогу медија у неговању језичке културе и сматра да би са тог становишта најбоље било да не постоји један број медија.

"Медији треба да постоје, али ми није јасно зашто мисле да о националном језику и матичном писму ћирилици не треба бринути. Они који воде емисије на телевизији морају имати минимум језичке компетенције, морају да буду елементарно писмени", наглашава Брборић и додаје да у Француској постоје школе језичке културе за јавне личности које морају показати да владају својим језиком.

Он истиче да никоме не пада на памет да нешто брани попут латинице, али морамо знати шта је језички стандард, добро раздвојити јавну и службену употребу језика.

"Дијалекат, разговорни стил, остаће у емисијама различитог садржаја. Рецимо серија 'Село гори, а баба се чешља' има ту дијалекатску патину и цела нација је то гледала и похвално говорила о њој, литература ће бити и на дијалекту, али стандардни језик је као стандард у саобраћају. Ако желите учествовати у саобраћају, морате поштовати прописе, ако желите уредно комуницирати морате поштовати граматичку и правописну норму српског језика", закључио је Брборић.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(субота, 17. мар 2018, 13:36) - Novi Sad [нерегистровани]

nedostaje gramatike

U osnovnim školama se predaje i uci gramatika srpskog jezika, u srednjim školama su predavači sa diplomama iz književnosti, koji izbegavaju nastavu gramatike. U svojom praksi sam sretala prof. knjizevnosti koji su nedovoljno pismeni a po sledu događaja su nacitani. U toku mog gimnazijskog školovanja ne sećam se nijednog casa iz gramatike. To kod mene nije bio problem jer sam " nadoknadila" u toku studija, ali druge, nejezicke struke, završavaju fakultete s niskim stepenom poznavanja pravopisa i gramatike.

(уторак, 30. јан 2018, 21:48) - anonymous [нерегистровани]

Језичка култура пре свега

Није у питању само настава граматике. није неопходно да човек влада до танчина граматиком, него да буде начитан и писмен, да уме да се изрази и формулише своју мисао на адекватан начин. То се пре свега постиже читањем квалитетних писаца, али и стилским и језичким вежбама. Нашој школи и програму не недостаје граматике него језичке културе, која би била мало модерније осмишљена.

(недеља, 28. јан 2018, 00:29) - anonymous [нерегистровани]

Nema 'leba

"Svi se trudimo da besprekorno vladamo engleskim jezikom"? Kada bi neko hteo da finansira naučne radove na srpskom, možda za time ne bi bilo potrebe. A dok se to ne desi, mi ćemo se truditi da naučimo engleski i pisaćemo na engleskom.

(петак, 26. јан 2018, 21:08) - anonymous [нерегистровани]

Pa sad..

Ne znaju* ako cemo sad bas...

(четвртак, 25. јан 2018, 12:28) - Student sa juga [нерегистровани]

Komentar

Izuzetna mi je čast što mi je S. Tanasić bio profesor. Nadam se da ovo nece ostati samo mrtvo slovo na pairu, nego da ce se neko, u najmanju ruku, setiti da razgovara o ovoj temi.

(четвртак, 25. јан 2018, 09:09) - anonymous [нерегистровани]

Где је проблем ?

Прво треба почети од писмености. Докле год нама на телевизији говоре "требали су..." , докле год се говори "хвалило је" уместо "фалило је" или док се користе изрази из англо саксонског језика, тешко да се ту може нешто урадити. Још у основној школи су учињени пропусти па зато и имамо оне чувене изразе "значи....мислим....тебра... " ...А да не говорим о "мапи пута", "дуинг бизнис листи" , "хендловању"....

(четвртак, 25. јан 2018, 09:03) - anonymous [нерегистровани]

Nebuloza na kvadrat

Totalnan nebuloza uvoditi srpski jezik na sve fakultete u Srbiji kao predmet. Nejga neka uce i izucavaju kao sada studenti Filoloskog fakulteta i neka se uvede studentima Pedagoskog ako nije uveden.
Isto tako je nebuloza da npr na nekim drustvenim fakultetiam imate matematiku i vise se paznje posvecuje oblastima koje vam ne trebaju u buducem radu npr sta ce nekom ekonomisti da uci integrale... treba samo eknomska matemtika da zna da racuna kamatu...

(четвртак, 25. јан 2018, 07:20) - rajkak [нерегистровани]

??????

Osnovci i srednjoskolci neznaju -srpski- jezik zemlje u kojoj zive???? Postoji li jos u zemlji Srbiji roditelja, nastavnika, vaspitaca, staratelja????? Misli li neko da ce uspijeti u necemu ako se odrekne svoga imena, jezika, obicaja, kulture? Ili je vrednije gledanje turskih serija, farma, parova itd.

(четвртак, 25. јан 2018, 03:12) - anonymous [нерегистровани]

Е свашта

Српски језик се учи у основној школи (у средњој школи се учи књижевност). Уколико постоји недовољно познавање језика, то значи да се наставници у основној школи заказали. Дакле, решење је да се поправи настава Српског језика у основној школи!

(среда, 24. јан 2018, 21:49) - Језички пуританац [нерегистровани]

Побогу

Чињеница јесте да чак ни већина образованих не влада добро матерњим језиком, а камоли средњошколци и основци, али забога, зашто нонсенс кад може глупост или бесмислица?