Какве су шансе да преживимо удар грома

Чак и они који су до сада игнорисали упозорења метеоролога, или најаве жутог и наранџастог аларма, после недавних трагедија са ударом грома, требало би да буду опрезнији.

Само у Нишу, од удара грома страдала су два риболовца, док је наредног дана он погодио породичну кућу и запалио је. Због временских неприлика, ватрогасци су претходних дана имали посла широм Србије. 

Од грмљавине најбоље је потражити заклон у кући или аутомобилу. Ако се ипак нађемо на отвореном, треба избегавати стабла као и воду.

Гром је опасан за пливаче јер је вода добар проводник, а у додатном ризику су пецароши због металних делова које садржи њихова опрема. Од грома настају трајне последице, чак и смрт.

Докторка Марија Миленковић из Ургентног центра рекал је за РТС да повреде које су настале пражњењем атмосферског електрицитета су тешке повреде са смртним исходом.

Смртност се креће од десет до 20 одсто, мада постоје подаци у литератури да смртност може чак да иде од 30 до 50 одсто, рекал је Миленковићева. Постоје подаци да у Србији годишње погине између 10 и 20 људи од удара грома.

Према њеним речима, у амбуланти за ренаимацију се збрињавају најтежи пацијенти, животно угрожени. Годишње се збрине, како каже докторка, што од саобраћајног трауматизма што од трауматизма уопште и тешко неуролошке патологије, преко 4.000 пацијената.

"Обично имамо једног до два пацијента годишње али у суштини то су јако тешке повреде и животно угрожено пацијенти", рекла је Миленковић.

Док не стигне стручна помоћна на терен, људи могу да приђу и помогну неком кога је ударио гром јер по њих то није животно угрожавајуће.

"Оно што треба прво да уоче је да ли је пацијент при свести, да ли дише и да ли има срчану радњу. У сваком случају строго водите рачуна да ли има повреду вратне кичме, а онда позвати стручну помоћ и кренути са већ праћењем кардиореспираторног мониторинга", каже докторка.

Оно што је најбитније је срчана функција, јер прво што настаје су поремећаји срчаног ритма и срчани застој, истиче Миленковићева.

"Реанимација се почиње одмах на лицу места а затим долази код нас у амбуланту где збрињавамо мултидисциплинарним приступом анестезиолога, кардиолога. У сваком случају пацијент мора бити адекватно збринут", закључила је др Миленковић.