Бактерије у трећини водовода у сеоским срединама

Реч је о првом истраживању здравствене исправности воде за пиће и санитрано-хигијенских услова у тзв. малим водоводним системима и индивидуалним бунарима у Србији по методологији Светске здравствене организације (СЗО), речено је на традиционалном научно-стручном скупу "Батутови дани" са темом "Здравствена исправност воде за пиће у руралном подручју Републике Србије".

Резултати лабораторијског испитивања воде за пиће поменутих водоводних објеката указују на микробиолошку контаминацију у 33 одсто испитиваних узорака односно присуство бактерије ешерихије коли.

Комбинована анализа резултата присуства бактерије ешерихије коли и санитарних ризика издвојила је око 30 одсто сеоских водовода и око 40 одсто индивидуалних бунара у категорију водних објеката који захтевају мере санације вишег и високог приоритета.

Министар здравља Златибор Лончар рекао да је тај пројекат веома значајан допринос побољшању здравља наше нације.

"Министарство здравља са мрежом институтута и завода за јавно здравље, Светском здравственом организацијом и УНЕЦЕ пружили су стручну и финансијску помоћ за анализу стања у водоснабдевању у руралним срединама у Србији, укључујући и здравствене исправности и санитарно-хигијенске услове водоснабдевања", навео је Лончар.

На основу резултата студије биће одређене мере које ће побољшати квалитет воде, те да ће у том смислу бити сачињена листа приоритета и полазна основа за процену трошкова за санације сеоских водовода.

Лончар је истакао значај исправности пијаће воде са апспекта здравља, додајући као важан моменат потребу едуковања становништва и подизања свести о том питању.

Како је навео, Србија, ипак, остварује брз напредак на том плану, илуструјући то податком да је Заједнички секретаријат СЗО и УНЕЦЕ предложио да Србија председава Бироом Протокола о води и здрављу од 2017. до 2019. године.

"Србија тако показује своју преданост у достизању циљева Агенде за одржви развој до 2030. године", навео је Лончар.

"Санитарни ризици због одсуства санитарне заштите" 

В. д. директора Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић рекла је да је студија о исправности воде рађена у претходних годину дана, а да су најчешћи санитарни ризици на водним објектима настали због одсуства санитарне заштите.

Као пример је навела неограђена и необележена изворишта, изворе заграђења који су у близини изворишта, попут несанитарних септичких јама и стајњака, затим одсуство дезинфекције воде за пиће у 71 одсто испитиваних сеоских водовода.

Проблем је често, додала је, у нестручном и неадекватном одржавању и управљању системима за снабвдевање водом.

Кроз истраживање су идентификовани и квантификовани ризици који могу угрозити здравствену безбедност воде за пиће из водних објеката у руралним срединама и самим тим и здравље корисника, навела је Јовановићева.

Директорка Републичке дирекције за воде Наташа Милић, наводећи да је та тема веома значајна за спровођење Протокола о води и здрављу, који је Србија ратификовала 2013. године, рекла је да Министарство пољопривреде и заштите животне средине поклања велику пажњу Стратегији за управљање водама и плану управљања водама за слив реке Дунав у Србији.

Додала је да је Министарство пољопривреде учествовало у доношењу Протокола за воду.

Оливер Шмол из Регионалне канцеларија СЗО за Европу каже да је Србија показала лидерску позицију кроз рад на истраживању о води у руралној средини.

"Не знам ниједну земљу која нема проблема у обезбеђивању исправне воде за пиће у руралним срединама. Србија је уз вођство Батута преузлеа водећу улогу да истражи шта су узорци оваквог стања. Честитам што је Србија преузела обавезу и вођство за контролу Прокола за воду у наредне три године", рекао је Шмол.

Приметио је да је то први пут да нека земља Југоисточне Европе преузима водећу улогу за спровођење неког протокола.