Јавност у Србији подељена по питању ГМО

На српским њивама нема места за генетски модификовано семе. Воће и поврће без мане на рафовима - строго је забрањено. То каже закон и, за сада, нема назнака да ће се мењати, кажу у ресорном Министарству.

"Уколико буде и када буде, осим научне и стручне јавности била би укључена и шира јавност јер ово је једно врло осетљиво питање", каже Јован Вујовић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Осетљиво питање отвориће се пре затварања поглавља 30 у преговорима са ЕУ. Уређивање економских односа са инострантством подразумева чланство у СТО и да се реч забрана брише - у делу који се односи на промет ГМ производа.

Већина европских земаља не дозвољава узгајање. У домаћим њивама има засада модификоване соје, али у промилима, што инспекције редовно контролишу, тврде у Министарству пољопривреде.

"Знају се подручја, говорим о илегалним засадима, који су на време уништивани, све док се не дође до физиолошке зрелости односно до стварања семена, тако да су такви узгоји уништавани и против таквих власника су поднете прекршајне пријаве", каже Вујовић.

ГМО јавност дели изричито - на присталице и противнике. Професор Пољопривредног факултета и опозициони посланик Миладин Шеварлић би то питање поставио на референдуму. А ако Србија попусти, тврди, трпеће вишеструку штету.

"Ми бисмо се одрекли генерацијске наше памети која је стварала познате сорте, хибриде, у нашој земљи које су међународно признате. Одрекли бисмо се своје слободе у избору сортимента за узгој, одрекли бисмо се своје самосталности у обезбеђивању хране за наше потрошаче, нанели би огромну економску штету. Сви резултати независних истраживања од 1996. у Великој Британији до 2012. у Француској показују на катастрофалне резултате код животиња које су храњене ГМО", каже Шеварлић.

Укидање забране на промет генетски модификованих производа, не значи да ће се они аутоматски наћи на домаћем тржишту. У инсититуту за Биолошка истраживања подсећају да је до рестриктивног и небезбедног закона из 2009. промет био дозвољен уз строгу процедуру. Али ниједна дозвола није издата. Ствари нису црно-беле, а последња би требало да буде реч научника.

"Мислим да је инсулин из генетички модификованих бактерија веома користан. Не можемо давати опште оцене док не добијемо комплетну документацију, док се не изда дозвола по веома ригорозној процедури, ништа није дозвољено без обзира што измените закон и имате могућност подношења захтева и пријављивања употребе", каже Алексеј Тарасјев из Института за биолошка истраживања.

Против употребе изричито је 127 општина у Србији и то су срочили у декларацију.

Европа је за исхрану регистровала 50 модификованих биљака, а производи се јасно обележавају. "Дунав соја" је домаћи знак препознавања за намирнице без генетски модификованих организама.