Закони о одбрани и војсци пред Скупштином

Посланици Скупштине Србије расправљаће у уторак, 6. октобра о сету закона из области одбране и безбедности. На дневном реду наћи ће се Предлози закона о изменама и допунама Закона о одбрани и Закона о Војсци Србије, Предлог закона о војној, радној и материјалној обавези, Закона о цивилној служби и Предлог закона о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама.

Предлог закона о војној, радној и материјалној обавези предвиђа формирање активног и пасивног резервног састава Војске Србије.

Војни обвезници који се одлуче за активни састав, обучаваће се до 45 дана годишње, како би се обезбедило боље оспособљено људство, за попуну јединица више оперативне способности, него у пасивној резерви.

Припадници активне резерве, могли би да буду војници и подофицири до 45 година, односно официри до 55 година.

Припадници пасивне резерве били би ангажовани за задатке пружања помоћи становништву и спасавања материјалних добара, услед природних катастрофа и других несрећа, и били би позивани на обучавање до 15 дана годишње.

Због ангажовања у војној служби, припадницима активне резерве не би могао да престане радни однос, нити би послодавци смели да их стављају у неравноправан положај у односу на остале запослене.

Војна обавеза, према предлогу тог закона, почиње у 18. години а завршава се у 60. за мушкарце, односно у 50. за жене, док се војна обавеза у Војсци Србије може остварити са оружјем или без њега.

Војни рок, као и цивилна служба, обавља се од календарске године у којој младић пуни 19 до краја календарске године у којој пуни 27 година.

Радну обавезу грађани извршавају на радним местима, односно на пословима и задацима у условима ванредног или ратног стања, у складу са планом одбране Србије.

Професионалци у мировним мисијама

Предлог закона о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница, предвиђа да у мисијама могу учествовати само професионални припадници оружаних снага који су прошли одговарајућу обуку и стекли сертификат о оспособљености за учешће у њима.

Овим Предлогом регулисана су права и обавезе учесника у мировним операцијама, финансирање њихових трошкова и остала питања везана за мисије очувања безбедности у свету и пружања хуманитарне помоћи другим државама.

Учешће у мисијама могуће је само ако је конкретна операција у складу са Уставом Србије и међународним правом, у складу са националним, безбедносним и одбрамбеним интересима земље и ако је обезбеђена адекватна правна заштита учесника у тим операцијама.

У мултинационалне операције не могу бити упућени војници на служењу војног рока, наводи се у предлогу закона и додаје да припадници оружаних снага не могу слати у мисије када је проглашено ратно или ванредно стање.

Припадници активне резерве могу бити упућени у мисије, уз обавезу да се њихова права и обавезе дефинишу уговором. Ниједан припадник војске не може у мисији провести непрекидно више од годину дана.

Трупе у мисију шаље председник државе, на основу одлуке парламента и у складу са законом, на предлог министра одбране.

За време учешћа у мисији миротворци имају право на плату, пензијско и инвалидско осигурање, на увећање плате, увећани стаж осигурања, накнаду трошкова за ризик у служби, додатак за географске и климатске услове, накнаду трошкова путовања кући сваких шест месеци, осигурање од болести, рањавања и тежих повреда, инвалидитета и смрти.

Додаје се да за спровођење закона нису потребна додатна финансијска средства, а да ће потребна средства за будуће мисије и задатке бити обезбеђена у поступку доношења Закона о буџету.