Малолетни мигранти лака мета за трговце људима

Драган Вулевић из Министарства за рад, борачка и социјална питања рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да је у претходном периоду у прихватилиштима за смештај малолетних миграната у Београду и Нишу било смештено између 400 и 500 миграната без пратње одраслих.

"Ми тој деци обезбеђујемо безбедност пре свега, бригу о здрављу и егзистенцијалне услове. Због овакве ситације која је експлодирала не неки начин, ангажују се сви капацитети у систему здравствене заштите", истиче Вулевић.

Поред тога, каже Вулевић, деци без родитељске пратње пружа се и свака врста помоћи која је неопходна ради заштите њихових интереса.

"Док бораве у Србији, тој деци дајемо старатеља и обезбеђујемо им преводиоце како би деца била упозната са својим правима. Заиста радимо све што је могуће у овом тренутку", напомиње Драган Вулевић.

Додаје да се мигрантима без родитељске пратње пружа привремен смештај а да спајање са породицом преузимају УНХЦР и Црвени крст.

"Чињеница је да се положај ове деце злоупотребљава и они су лака мета за трговце људима. Битно је да све институције у Србији превентивно реагују што брже, како би се та деца спасла од трговаца људима", каже Вулевић.

Истиче да се обезбеђују адекватни услови и посебним категоријама миграната- трудницама, инвалидима, мајкама са тек рођеном децом.

"Имамо случај инвалида који је смештен у нашој институцији за инвалидна лица", каже Вулевић.

Напомиње и да је Министарство покренуло двогодишњи пројекат "Подршка малолетним мигрантима без родитељске пратње у Србији" уз финансијску помоћ Швајцарске од око 22 милиона динара.

"Тај пројкат подразумева уређења и проширења капацитета за прихват миграната без пратње одраслих", објашњава Вулевић.

Од почетка године више од 15.000 деце пријављено је за азил у Србији, а њих око 4.000 су без пратње одраслих. Број деце који неопажено пређу пут од Прешева до Хоргоша, како се процењује, бар је још толики.