Континуитет самомржње, родољубље ниско цењено

Један од учесника, професор Зоран Аврамовић истакао је да "међу нама има много љубитеља српске кривице, који уживају у томе да Србе оптужују и за мале, велике, постојеће и непостојеће ствари", преноси Танјуг.

Аврамовић је нагласио да је презир према сопственом народу неприродан, јер, како је рекао, ваљда је природно да интереси свог народа буду испред другог народа.

Према његовом мишљењу и истраживању, узроци самомржње су првенствено југословенство и југословенска држава, што је, како је објаснио, прелазак на други политички идентитет, јер је морало да дође до конфузије и до одвајања једног дела српске интелигенције, у смислу да је пречи југословенски од српског идентитета.

"Други узрок је идеологија комунизма, јер је дала предност другим интересима, а не сопственим и та идеологија је одвела број Срба у том правцу. Трећи узрок је наш менталитет, имамо карактер тренутних одлука, а кад човек или група одлучује тако, сигурно има неке последице. Па и прелазак на југословенство је брзо одрађен. А тај менталитет брзих одлука је кобан", оценио је Аврамовић.

Додао да је узрок и "дијаспоричност Срба", који нису територијално хомогени, и стално се мешају са другима, те нема стабилног идентитета.

"Још један узрок - 'ја' је важније од 'ми', време је такво да је колективна вредност нешто што није популарно. Увек има неравнотежа", каже Аврамовић.

Сматра да је потребно, да би се србофобија спречила, образовати се на други начин и васпитавати се у смислу да су сопствена деца важнија од друге деце, при чему и та друга деца нису за потцењивање, али је брига већа за сопствену децу.

Професор Чедомир Антић рекао је да код нас већ 15 година постоји тенденција да велике силе улажу стотине милиона долара у невладин сектор, који шири идеју о колективној кривици српског народа, те да постоји теза да је српски народ немогуће модернизовати.

"Али нико не покушава да стави српски пример модернизације у контекст балканских земаља, већ Србе непрекидно пореде са Енглезима, Белгијанцима, Французима, а наше суседе, иначе врло модерне Албанце са Косова, премодерне Бошњаке из Зенице не узимају у обзир. Ово ће се врло тешко променити и ми ћемо остати парадигма европске грубости и тежња Европе ће бити да поништи наш идентитет", рекао је Антић.

Сматра да нама треба све ново, засновано на великим и славним традицијама, а то је, како је навео, веома тешко постићи у друштву у коме је систематски уништена елита.

Ћирјаковић: Анитинационалисти мрзе националистички

Новинар Зоран Ћирјаковић рекао је да је аутошовинизам јака реч и да је не треба олако користити, али да је Србија 90-их година прошлог века писала неке од најстрашнијих и најружнијих страница своје историје.

"Мени није спорно дефинисање тих страница наше историје, од Сребренице па надаље, као јако срамотних и ружних, мени је спорно тумачење и објашњење које везује те страшне злочине за српску културу и уоквиравање тих страшних злочина као културалног. Злочине треба политизовати и не везивати их за културу", напоменуо је Ћирјаковић.

Додао је да наш простор има карактеристичну културну одредницу и да је код нас антинационализам у суштини националистички, односно, ултранационалистички.

"Наши антинационалисти мрзе националистичком мржњом. То је битна димензија културе, карактеристична за многе земље, а код нас је посебно изражена - ми мрзимо истине са великим 'и', нервира нас амбиваленција, сматрамо свој став као синоним белила, и људи ће лако склизнути у дехуманизацију и оно што називамо аутошовинизам", сматра Ћирјаковић.

Како је рекао, код нас постоје либерали који мрзе мржњом у којој нема ничега либералног, а постоји и острашћеност и жеља "карактерног убиства" некога с ким се не слажете.