ЛГБТ особе и усвајање деце – осетљиво питање

У последњих десет година један мушкарац у Србији је усвојио дете, а сваке године, у просеку то учини неколико жена. Да они који живе сами усвоје дете, омогућава Породични закон, али, како се наводи, само када је то у интересу детета. Притом, не проверава се сексуално опредељење усвојитеља.

Да ли је наше друштво, већ преосетљиво на истополне бракове, спремно на то да ЛГБТ особа усвоји дете?

Грађани су различитог мишљења. И док једни тврде да ЛГБТ особе некада могу да буду и бољи родитељи, други пак сматрају да не може свако да буде родитељ и да су психолошке и педагошке карактеристике изузетно важне.

Организације које се боре за права ЛГБТ особа су изричите: свима омогућити усвајање деце.

"Мислим да је у реду да сви закони који се усвајају садрже антидискриминаторне одредбе, односно да омогућавају једнак третман свима: и људима који се налазе у заједници и самцима", напомиње Јованка Тодоровић из организације "Лабрис".

На то, сматра заштитник грађана, друштво у Србији још није спремно, посебно што верује да је жеља ЛГБТ особа да усвајају децу вештачки направљен проблем.

"Интереси деце су у сваком тренутку сваком органу најпречи и у сваком случају. Данас у Србији није ни издалека било коме пало на памет да озбиљно разматра ту ситуацију кад су суштински проблеми много другачији", каже заштитник грађана Саша Јанковић.

Иста права за различито сексуално опредељене при усвајању деце, поред осталих, гарантују Велика Британија, Шведска, Шпанија, Холандија.

У Финској, на пример, истополни парови не могу да усвајају децу, али могу да буду хранитељска породица.