Загађења из ваздуха озбиљно прете здрављу

Када задува кошава или падне снег лакше се дише и у београдској улици Деспота Стефана, где се годинама бележи највеће загађење због саобраћаја. Ту је и мерна станица за контролу квалитета ваздуха.

"На нашим мерним местима тренутно не констатујемо повећање оних загађујућих материја које иначе у овом зимском периоду региструјемо. То су повећање концентрације суспендованих честица пм10 и азотних оксида. Одређујемо садржај бензоапирена, тешких метала за које знамо да могу да имају штетне ефекте на здравље", истиче Весна Слепчевић из Градског завода за јавно здравље у Београду.

На подручју Београда у грејној сезони загађење је веће од дозвољеног због дима из 130.000 индивидуалних ложишта. И у већем делу Србије зими је веће загађење због грејања на угаљ, али и због индустрије. Највећа концентрација сумпордиоксида бележи се у Бору, а чађи у Ужицу и Ваљеву.

"Доминантан утицај имају извори који потичу од топлана мањих од 50 мегавата, локални извори за грејање, пољопривреда, саобраћај... Главна загађујућа супстанца, која доминантно утиче на квалитет ваздуха, јесу честице мање од десет микрона. На таквим честицама могу да се сакупе вируси и бактерије које се удисањем уносе у организам и изазивају ефекте штетне по здравље", објашњава Тихомир Поповић из Агенције за заштиту животне средине.

Док је 2006. било 3,3 одсто оболелих од астме, 2013. их је било 4,1 одсто. Проценат оних које муче алергије повећан је са 5,3 на 8,9 одсто.

"Повећава се број деце која имају астму и то је потпуно јасно, статистички показано да је 2000, 2001. године. у Србији око 7,4 одсто деце имало астму, а 2011. године тај проценат је порастао на 8,6 одсто", наводи Бранислава Миленковић из Института за плућне болести.

Сваки десети становник Србије старији од 40 година има неку хроничну болест плућа. Од рака плућа у Србији сваке године оболи 5.200 људи, а битку за живот изгуби 4.600 оболелих.

"Што се тиче карцинома плућа, имамо нешто више него земље Западне Европе, што се више приписује дугогодишњем деловању дуванског дима јер имамо више пушача него земље Западне Европе", наводи Бранислава Миленковић.

Иако не постоје озбиљне студије о томе, претпоставља се да је један од узрока пораста броја оболелих од карцинома плућа НАТО бомбардовање 1999. године, када су гађана индустријска постројења и коришћена муниција са осиромашеним уранијумом.