АИ: Власти у Србији да казне злочине

Аменсти интернешенел је, представљајући Извештај о култури некажњивости за злочине по међународном праву у Србији, позвала власти у нашој земљи да подрже ефикасно истраживање и процесуирање злочина по међународном праву и омогуће свим жртвама приступ правди, преноси Танјуг.

Истражитељка "Амнести интернешенела" за Балкан Шиан Џоунс је рекла да Србија јесте учинила известан напредак у процесуирању ратних злочина током протекле деценије, али је нагласила да је број починилаца изведених пред суд "мали у односу на број злочина почињених током деведесетих".

"Сада српски органи власти треба да преузму свој део одговорности и покажу ангажовање и храброст, нарочито у светлу приступања ЕУ и поглавља 23 и 24", рекла је Џоунс на конференцији за медије.

Поручила је да Србија, кад је већ ушла у преговоре о чланству са ЕУ, мора да поштује нека основна људска права не само својих грађана, већ и оних који су претрпели неправду због злочина '90-их.

"Пошли смо од претпоставке да ће Европска комисија узети у обзир наше препоруке", рекла је Џоунс и указала да Србија као потписница многих међународних конвенција и докумената треба да призна право на репарацију укључујући одштету жртвама.

Навела је да је анализом утврђено да Тужилаштво за ратне злочине нема довољно ресурса нити запослених, као и да је потребно јасно идентификовати стратегију Тужилаштва, али и јачати капацитете Јединице за откривање ратних злочина Министарства унутрашњих послова и формирати ефикасну Службу за откривање ратних злочина.

Према њеним речима, постоје извесни недостаци и у законодавном оквиру којим се Тужилаштво руководи у свом раду.

Џоунс је констатовала и да у српском систему постоје многобројни недостаци када је реч о заштити сведока ратних злочина и обезбеђивању одштете жртвама.

Спор напредак у спречавању културе некажњивости

Директор програма за Европу и централну Азију "Амнести интернешенела" Џон Далхуисен рекао је да је у Србији постигнут напредак у спречавању културе некажњивости, али да је исувише спор, пошто су, како је рекао, "они познати изведени пред Хашки трибунал, а они мање познати су прошли некажњено".

"Чини се да недостаје јасна политичка воља", оценио је Далхуисен и поручио да окончање културе некажњивости мора бити приоритет, уз конкретне мере Владе Србије.

И он је указао да процес придруживања Србије ЕУ пружа јединствену прилику да се превазиђу недостаци у правном систему и да се "у неколико наредних кључних година" обезбеде потребна средства и ресурси неопходни за истраживање и процесуирање ових злочина.

Извршна директорка Фонда за хуманитарно право Сандра Орловић рекла је да је Србија једина земља на свету у којој се сведоци ратних злочина сигурније осећају на улици него у програму заштите сведока.

"Најрелевантније међународне институције на то већ годинама указују, али наше институције тај проблем потпуно игноришу", истакла је Орловићева.

Према њеним речима, заједнички именилац свих проблема које Србија има када је реч о некажњивости за злочине по међународном праву јесте утицај политичке климе и политичких фактора на тај процес.

Само око 2.000 људи у Србији, како је рекла, има признат статус жртве, док наша држава не признаје право на одштету жртвама сексуалног злостављања, члановима породица несталих особа, особама са постртауматским поремећањима...

Стручњак за међународно право Иван Јовановић нада се да ће препоруке ове релевантне институције бити узете за озбиљно у Србији и да ће се по некима од њих и поступити.

Јовановић је подсетио да се извештаји "Амнести интернешенела" редовно читају у Бриселу и узимају као референце.

"Овај извештај показује да интересовање међународне заједнице за културу некажњивости у Србији не јењава, упркос неким очекивањима", рекао је Јовановић, уз напоменуо да је обавеза према међународном праву постојала и пре оснивања Хашког трибунала и да неће нестати када Трибунал заврши свој рад.