Који су највећи проблеми Рома

Резултати истраживања, који су данас представљени у публикацији "Ромкиње и Роми и реформа сектора безбедности у Србији", показују и да још постоји дискриминација према ромској популацији и то како институционална тако и она која долази од припадника већинског народа, преноси Танјуг.

На конференцији за новинаре је поручено да се та дискриминација огледа у расистичком говору службених лица и нереаговању запослених у школама када су угрожена ромска деца.

Роми су и даље, како се наводи у публикацији, најнепривилегованија друштвена група данас, а истраживање је показало да свега 29 одсто ромског радно способног становништва учествује на тржишту рада.

Тек 12 одсто Рома има средњу школу, а 19 одсто њих је неписмено. Више од 60 одсто Рома је без прихода, док се више од 40 одсто простора у којима живе сматра смештајем у случају нужде.

Јелена Радоман, водећи истраживач на овом пројекту, рекла је да узрок свог лошег социјално економског положаја Роми виде као дискриминацију од стране већинског народа као и да су додатној дискриминацији изложени они Роми који су расељени са Косова и Метохије.

"Истраживане средине у које се доселио значајан број расељених Рома са КиМ показале су различите степене толеранције према домицилним припадницима ове популације, за које је карактеристичан висок степен интегрисаности у друштво и расељенима", рекла је Радоманова.

Радоманова поручује и да се расељени Роми са КиМ суочавају са егзистенцијалним претњама по властиту безбедност попут непоседовања личних докуманата и основних средстава за живот и неусловног смештаја.

Испитаници су одговарали и на питања како виде полицију и војску и према резултатима, припадници ромске популације немају поверења у МУП, али зато имају у војску.

Како је рекла Радоманoва, испитаници су изјавили да сматрају да их полиција не види као грађане, као и да припадници МУП користе приликом интервенција непримерену силу.

Како би се положај Рома побољшао, истакла је Радоманова, неопходно је њихово запошљавање у већој мери у војсци и полицији.

Истраживање је спороведено у Врању, Бујановцу, Нишу, Крагујевцу, Суботици и београдској општини Земун.