Напредак у области људских и мањинских права

Сиромаштво је основни проблем за остваривање људских права, и даље су у највећем ризику од дискриминације припадници ромске националне заједнице, а степен толеранције најмањи је према припадницима ЛГБТ заједнице, рекла Сузана Пауновић. У претходних годину дана доста тога је урађено да се то промени, рекла је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Србија напредује у остваривању стандарда у области људских и мањинских права и она неће представљати препреку за улазак земље у ЕУ, изјавила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.

Пауновићева је, у интервјуу Танјугу уочи 10. децембра, Међународног дана људских права, указала да је сиромаштво основни проблем за остваривање тих права, да су и даље у највећем ризику од дискриминације припадници ромске националне заједнице, а да је степен толеранције најмањи према припадницима ЛГБТ заједнице.

У претходних годину дана доста тога је урађено да би се таква ситуација променила, додала је она и подсетила да је у претходним годинама унапређен нормативни систем који се тиче побољшања положаја мањинских, осетљивих, друштвених група.

Проблем Пауновићава види у примени закона и стратешких докумената, као и координацији неопходној да би се они примењивали у пуној мери.

"То је нешто на чему се у наредном периоду мора више радити", оценила је она, додајући да је Србија посвећена томе да се стандарди који су део законских решења што пре и у пракси осете.

То што у Србији нема пуне примене појединих законских решења, Пауновићева види у финансијским, административним, људскиим разлозима, као и у недовољном знању и информацијама о законима који се тичу области борбе против дискриминације.

Она је упозорила и да службеници у државним органима који би те законе требало да спроводе, често нису прошли одговарајућу обуку и нису стекли довољно знања и вештине да их у пуној мери примене и тако заштите грађане.

Пауновићева је прецизирала да је велики број закона у ранијем периоду усвајан у скупштини са одредницом да за његово спровођење нису потребна додатна финансијска средства, а уносио је велике ресорске промене у одређеној области.

''Није могуће да се нови закон уводи и импламентира у пуној мери, бар највећи број њих, уколико за то нема довољно средстава у буџету'', оценила је она, додајући да је највећи искорак у области људских и мањинских права направљен формирањем независних регулаторних тела.

Сиромаштво основни проблем и ризик за људска права 

Директорка Канцеларије је поновила и да сиромаштво најпре утиче на непоштовање људских права и да је то основни проблем и ризик за људска права.

"За некога ко је сиромашан и ко не може да задовољи елементарне потребе себе, своје породице, већ су сва људска права доведена у висок ризик'', рекла је Пауновићева и додала да верује да ће се економским опоравком земље, отварањем нових радних места, покретањем привреде, створити бољи амбијент за поштовање људских права која су неминовно везана и за област економије.

Наводећи да су у највећем ризику од дискриминације Роми и припадници ЛГБТ заједнице, Пауновићева је указала да је доста тога урађено на уписивању ромске деце у школе, добијању личних докумената, здравственој заштити и решавању стамбених питања.

Када је реч о ЛГБТ заједници, неспорно је да је степен толеранције на различитост још увек низак, рекла је она.

Пауновићева је указала да су оцене које је Србија добила од међународне заједнице о тим питањима позитивне и говоре да је направљен помак.

Она је, такође, навела да и међународна заједница коментарише и даје препоруку да Србија мора доследније да примењује законска решења, али и да та област људских права неће бити препрека за улазак Србије у ЕУ, јер су бројне припремне активности већ урађене.

"Не бих доводила у питање ту чињеницу'', рекла је Пауновићева и истакла да Канцеларија коју води има интезивну сарадњу са свим националним саветима националних мањина у Србији.

"Битно је да смо све националне савете обишли на терену, видели у каквим условима функционишу, са каквим проблемима се суочавају у својој локалној самоуправи", рекла је Пауновићева, додајући да се највећи број националних савета обраћа Канцеларији због проблема везаних за финансирање и недостатак средстава.

Јавна расправа о измени Закона 

Подсетивши да се национални савети припремају за нови изборни циклус 2014. године, она је истакла да је почела и јавна расправа о измена Закона о националним саветима националних мањина у чију израду су укључени и представници националних мањина.

"Очекивања су да ће већ почетком године закон бити упућен на усвајање скупштини. Битно је да се са изменама почело благововремено, односно да има довољно времена да се национални савети припреме за следеће изборе", рекла је Пауновићева, додајући да предложена решења неће бити новост за припаднике мањина.

Она је истакла и да је битно да су сви ризици и проблеми који су се појављивали у претходном периоду, а тицали су се избора за националне савете, кроз нова законска решења превазиђени.

Када је реч о обележавању Међународног дана људских права, Пауновићева је навела да ће Канцеларија представити национални механизам за праћење спровођења препорука тела УН за људска права који ће почети да функционише наредне године, а којим има више од 400.

Сузана Пауновић је закључила да ће успостављањем тог механизма Србија испунити препоруку Комитета за људска права током последњег универзалног периодичног прегледа са почетка ове године, али и високе комесарке УН Нави Пилај.

број коментара 0 Пошаљи коментар