Директни или сатирични маркетинг

Медије и друштвене мреже јуче је преплавила информација да је доцент крагујевачког Економског факултета у свом уџбенику "Директни маркетинг" цитирао вест са сатиричног портала Њуз нет у којој се наводи да је компанија "Фејсбук забранила својим радницима да користе фејсбук". Дан касније, аутор Милан Коцић каже да цитат није грешка, већ трик који треба да уоче најбољи студенти.

Трик или не, отворило се питање рецензената који контролишу садржаје уџбеника.

Док су медији покушавали да сазнају како је могуће да се измишљена вест нађе у фусноти уџбеника као релевантан извор од аутора је стигло објашњење.

Милан Коцић каже да је његова жеља била да најбољи студенти препознају да Њуз нет као извор није релевантан.

"Моја је управо жеља била да сјајни студенти који знају шта је маркетиншки трик препознају да тај извор није академски, а да они који нису на прави начин схватили ту моју жељу процене шта је то што треба саопштити на испиту", рекао је Коцић и истакао да грешке није било.

Изгледа да слично мисле и три рецензента која су контролисала књигу издату на крагујевачком Економском факултету. Подршка аутору стиже и од факултетског руководства и од студената.

Декан Економског факултета у Крагујевцу Верица Бабић истиче да протекла 24 часа најбоље сведоче о томе шта је политички маркетинг, а председник Студентског парламента Недељко Мишић истиче да су студенти Коцићу одмах пружили подршку.

"То да није површан, да је квалитетан, да пружа максималну помоћ студентима говори и подршка коју је добио за сат времена, 600 потписа студената који су му пружили помоћ. Чим је прошла књига те силне рецензије, мора да је добра", рекао је Мишић.

На нивоу државе не постоји тело које се посебно бави квалитетом уџебника, па је све препуштено факултетима, односно рецензентима. Да је и за ауторе и за студенте важно да рецензенти носе лупу, уместо хемијске и да нема места лежерном ставу, сагласни су они који се тиме баве годинама.

Професор Хасан Ханић са Београдске банкарске академије каже да се дешава да аутори сами бирају рецензенте који понекад ни не погледају књигу која је у питању.

"Нажалост, у пракси на многим факултетима укључујући и одређене државне факултете дешава се да се рецензенти одређују на предлог аутора, да ти рецензенти не погледају учило, да ти рецензенти осим тога нису компетентни", каже Ханић и истиче да се догађало да рецензенти буду асистенти и сарадници са истог факултета.

Осим тога и цитирање са интернета подлеже јасним стандардима, како би се сузила могућност да се у уџебницима нађу материјалне грешке.

Милош Бешић са Факултета политичких наука каже да постоје јасна упутства о употреби интернета у научне сврхе.

"У свим тим упутствима постоји екплицитно упутство када косристите у научне сврхе интернет на који начин то треба радити и на који начин да проверите садржаје како би они били релевантни за тему о којој говорите", рекао је Бешић.

Да је Њуз нет, кога је цитирао аутор, релевантан, али само за сатиру и хумор потврдио је и данас - на том порталу нашао се хумористички текст у којем аутори дају виђење ове дводневне медијске теме.