Апел за подршку забрани касетне муниције

Активисти за забрану касетних бомби су данас, на годишњицу погибије 15 Нишлија од касетних бомби током НАТО бомбардовања, апеловали да Србија потпише међународни споразум о забрани те муниције.

"Многе земље НАТО су потписале споразум о забрани касетне муниције, а Србија, као држава-жртва која је била лидер покрета за забрану касетне муниције, упорно ћути", рекао је агенцији Бета Дејан Дикић, цивилна жртва касетних бомби и активиста за њихову забрану.

Дикићу је касетном бомбом, баченом на насеље Дуваниште у Нишу 12. маја 1999, тешко повређена нога. 

Владу Србије Дикић је позвао да потпише Споразум о забрани употребе касетне муниције јер "порука да ми, као жртва, не желимо да потпишемо забрану једног монструозног оружја, није добра".

У Министарству одбране је агенцији Бета у марту ове године речено да оно нема право да самостално одлучује о потписивању Конвенције о забрани коришћења, производње и продаје касетне муниције, а да је свој став и мишљење доставило Министарству спољних послова и Савету за националну безбедност.

Ко је надлежан? 

У кабинету министра одбране Драгана Шутановца кажу да да он подржава потписивање Конвенције о забрани касетне муниције.

И у Министарству спољних послова Србије је тада речено да оно сматра да би Србија требало да потпише Конвенцију о забрани касетне муниције, али да процену о томе да ли би се и на који начин приступање Конвенцији одразило на одбрамбене ресурсе Србије, не доноси Министарство спољних послова.

У Нишу су, десет година после бомбардовања, видљиви трагови оштећења насталих од касетних бомби, забрањених међународним конвенцијама.

Од завршетка НАТО бомбардовања, до 2006. године, на ужој територији Србије и у Црној Гори погинуло је шест људи, а 12 је рањено заосталом касетном муницијом.

Ти подаци односе се само на регистроване случајеве, а претпоставља се да је на југу Србије у истом периоду било више десетина рањавања заосталом касетном муницијом.

НАТО је Србији почетком октобра 2007. године доставио мапу са координатама места на која су бачене касетне бомбе што би требало да омогуће тачно лоцирање и обележавање опасних места.

Напад касетним бомбама поновљен је 12. маја 1999. године око 15 часова, али тада, у насељима Дуваниште, Трошарина и на Булевару Немањића, није, срећом, било жртава.