Десетогодишњица погибије пилота Миленка Павловића

Обележена десета годишњица од погибије пилота Миленка Павловића, који је 1999. године страдао у сукобу са летелицама НАТО авијације. Ваљево и Осечину надлетали авиони у знак сећања на хероја Павловића.

Батајница, Ваљево и село Горње Црниљево обележавају десету годишњицу погибије пилота Миленка Павловића (1959), који је 1999. године, у бомбардовању СР Југославије, страдао над Ваљевом у сукобу са летелицама НАТО авијације.

Град Ваљево и општина Осечина данас су манифестацијом "Дан сећања" обележили деценију од погибије команданта 204. ловачког авијатијског пука Војске СРЈ пуковника Миленка Павловића (50) који је погинуо у неравноправној борби са 76 летилица НАТО агресора у свом "мигу" бранећи небо изнад родног краја.

У 12 сати и четири минута припадници 204. авијацијске базе Војске Србије из Батајнице, која је наставница 204-тог ловачког авијатијског пука Војске СРЈ, авионима су прелетели небо од Ваљева до Осечине у знак сећања на свој друга и хероја новије српске историје.

У присуство породице, родбине, ратних другова, представника Војске и полиције Србије, грађана Ваљева и Осечине одржане су пригодне манифестације уз одавање поште и полагање венаца и цвећа.

У Дому културе у Ваљеву је изведен уметнички програм под називом "Плава линија живота" уз учешће уметника из Ваљева.

И данас се чуло да је крајње време да се овом браниоцу српског неба потсхумно додели орден народног хероја а једној од улица у граду Ваљеву да његово име јер, како је речено, Павловић је пример страдалника који је дао живот за своје ближње и уколико би га заборавили то би била његова друга смрт, што се никако не сме дозволити.

Данашњој манифестацији по пети пут придружио се и Саша Токовић, велики поштовалац дела хероја Павловића који живи и ради у Цириху, а који је заједно са својим суграђанима из Уба Мићом Нинковићем и Зораном Моловићем препешачио 33 километра од Уба до Ваљева да би на тај начин одао пошту Миленку Павловићу.

Минути као вечност

НАТО авијација је 4. маја бомбардовала Ваљево, родни крај пилота Миленка Павловића. Миленко Павловић је био на месту команданта 204. елитног ловачко авијацијског пука.

На аеродром Батајница из Команде ратног ваздухопловства , на чијем је челу тада био генерал пуковник Спасоје Смиљанић, стигла је наредба да Миг 29 полети ка Ваљеву.

Дежурни пилот тада је био мајор Драган Владисављевић.

Миленко Павловић тог тренутка налазио се на измештеном командном месту у Старој Пазови.

"Полетио је у 12 часова и 35 минута , прешао је у бришућем лету изнад Нове и Старе Пазове и тог момента смо га чули и видели" речи су пуковника Милана Милинковића , заменика команданта 204. пука ( 1999).

Милинковић наводи како је било страшно гледати на екрану слику на којој је само један циљ  који је био означен црвеном бојом и који је кренуо у сусрет огромној групи која је бројала више од 100 авиона.

"Гледали смо како лети ка родном крају јер је он родом из околине Ваљева. Цео тај лет је трајао неких 12 минута али то је била једна цела вечност".

Пуковник Миленко Павловић никада није проглашен за хероја. Постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком. Имао је 40 година.

Број коментара 38

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво