Дан после Самита у Тирани и нове верзије предлога за Београд и Приштину – шта ЕУ жели, а шта нуди

Самит Европска унија – Западни Балкан, који је јуче одржан у Тирани, први пут је организован једној земљи региона и у том смислу је јако значајан, али је тешко рећи да ли је историјски, рекао је Огњен Прибићевић у Дневнику РТС-а.

Ипак, истиче да је јако значајно време у којем је Самит одржан, а то је време крупних друштвених промена, као што су рат у Украјини и криза вредности у целој Европи.

"Свакако да је Европској унији потребан регион. Много раније је требало да се ово питање покрене, најмање пре 10 година, посебно када је реч о Србији као највећој земљи региона", истиче Прибићевић.

Новине на Самиту 

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић истиче да се на јучерашњем самиту неколико битних ствари појавило први пут.

Пре свега, јасно се говори о перспективи чланства, а не о европској перспективи, мада је, напомиње, речник једно, а друго је политичка акција која треба да уследи.

Једна од новина која је добила политичку подршку јесте концерт фазног постепеног интегрисања земаља Западног Балкана, који је предложила Чешка.

У овој фази, објашњава Гајић, земље и пре чланства могу да учествују у неким програмима и политикама Европске уније, као и у раду европских тела као што је Савет министара – без права гласа.

Такође, према том предлогу, земље могу да лакше приступе фондовима који су до сада били резервисани само за чланице.

Шта доноси нова верзија француско-немачког предлога

Нови текст француско-немачког предлога за КиМ прослеђен је Београду и Приштини, а председник Александар Вучић изјавио је да нови предлог у односу на претходни није побољшан у ономе што је наважније за Србију.

Прибићевић указује да тај предлог нисмо видели и не знамо да ли је то сад боље или горе, али да то свакако говори о интересовању Европске уније да се дијалог што брже настави. 

И Душан Гајић каже да о самом садржају може само да спекулише, али да је на основу онога што је процурело у јавност јасно да европски посланици желе да на столу као главна тема и у седишту разговора буде план о широј нормализацији односа.

Друга ствар која се може разумети из контакта са европским посредницима, наводи Гајић, јесте да је њима јасно да ће то бити могуће само ако се на сто стави и разговор о Заједници српских општина, ако приштинске власти и Аљбин Курти прихвате да се барем започне разговор о формирању ЗСО.

Ти разговори би, додаје, евентуално могли да иду паралелно.

Циљ је, према његовој оцени, да до новог састанка на највишем политичком нивоу дође пре краја године ако то буде могуће, а свакако почетком јануара.

Међутим, каже да рачуницу потенцијално квари оно што се дешава на северу Косова, са најављеном организацијом локалних избора.

"Рат у Украјини ће убрзати притисак на Београд и Приштину" 

Прибићевић је веома скептичан по питању могућности да се до решења може доћи у кратком времену, али сматра да постоји веза са ратом у Украјини.

"Рат ће убрзати њихов притисак и на Београд и на Приштину да се дође до некаквог решења", очекује дипломата.

"Провокације Приштине ће имати контраефекат"

Што се тиче јучерашњих инцидената на северу Косова и Метохије, када су албански чланови ОИК уз асистенцију наоружаних специјалаца насилно упали у просторије које користе изборне комисије, Прибићевић сматра да је реч о новој провокацији Приштине и Аљбина Куртија да кроз прављење проблема када се дешава неки скуп истакне да они имају некакве своје амбиције и аспирације.

"То ће изазвати контраефекат и у том смислу не може бити подржано од стране Европе, јер Европи у овом тренутку не одговара нова дестабилизација у важном региону", закључује Прибићевић.