Одаловић: Приштина не одговара на захтеве Београда о несталима, процес заустављен

Вељко Одаловић указује да се годинама само прича о кршењу свих људских права Срба на Косову и Метохије. Најбруталније је, каже, кренуло од потписивања међународних споразума и доласка мисија која су ту како би та права штитили.

"Најбруталнији је кад остане нерасветљена судбина несталих", указао је председник Владине Комисије за нестала лица на конференцији за медије коју је организовало Удружење породица косметских страдалника.

Објашњава је кроз мандат радне групе за нестала лица, формиране на основу Резолуције 1244, решено више од 1.800 случајева несталих и близу 90 одсто случајева убијених косовских Албанаца.

"И знате ко је то решио? Не Приштина, ми, ми, на бази информација које смо ми поседовали, поделили, на бази локација које смо ми пријавили заједно", истакао је Одаловић.

Указује да Приштина, истовремено, не реагује на захтеве Београда.

"Тражили смо локације. Годину и по имамо затворен процес, по нашим захтевима нема реаговања. Када смо по први пут на чистац извели пре годину и нешто Приштину са десетинама наших захтева и локација које се пролонгирају, одлажу и не решавају, тог тренутка је Курти реаговао како је реаговао и прекинуо процес", навео је председник Комисије за нестала лица.

Одговарајући на питање новинара, рекао је да ове године није идентификована ниједна жртва, а прошле само две.

Проф. др Сузана Матејић, форензичар, објашњава да се готово 25 година трага за истином.

"Велики број лица која се воде као нестали је најтрагичнија последица рата, то је обавеза власти према породицама. Идентификација посмртних остатака је почетак сваке истраге и истине. Оно што на први поглед изгледа као научна операција, може да покрене несагледиве димензије. Мера зла рата није само број жртава, већ и начин смрти и однос према породицама", напоменула је Матејићева.

Протестна нота међународној заједници 

Наташа Шћепановић, председница Удружења породица косметских страдалника, рекла је да су страдали на Косову и Метохији, као и њихове породице, жртве кршења свих људских права, загарантованих повељом Уједињених нација.

"Одузето им је право на живот, а нама право на истину и правду", рекла је Шћепановићева.

Указала је да је на Космету спроведено етничко чишћење, да је убијено више од 3.000 Срба и људи других националности.

"За присилне отимице сви починиоци морају сносити одговорност, јер од тога зависи помирење. Све институције имају обавезу и задатак да их пронађемо. Не можемо да допустимо да политичка превирања буду препрека за то. Безусловно и без одлагања", навела је Шћепановићева.

Каже и да Удружење тражи ревизију мртвачнице у Приштини, где више од 20 година леже тела око 570 Срба и Рома.

Упућују и, истиче, протестну ноту свим међународним институцијама да изврше притисак на Приштину.

"Да се узурпирана имовина врати и да се надокнади штета, да се омогући безбедан повратак", рекла је Шћепаоновићева и затражила да у Србији коначно буде усвојен закон о цивилним жртвама рата. 

Подршку у доношењу закона најавио је и Заштитник грађана Зоран Пашалић, у складу са ингеренцијама институције на чијем је челу.