Читај ми!

Који аргумент Србије су у Савету Европе уважиле државе чланице

У Савету Европе је у среду одржана дискусија о захтеву Приштине за пријем у ту организацију без закључка о прецизном датуму стављања на агенду Савета о поновној расправи. Државни секретар у МСП Немања Старовић рекао је да је реч о малој дипломатској победи Србије, а да је кључан аргумент наше стране био тај да би се гласањем показало да је Савет Европе у кризи и да нема неопходног јединства.

Приштина је званичан захтев за пријем у Савет Европе упутила 12. маја. Међутим, према процедури, да би захтев био узет у разматрање, потребна је подршка више од две трећине чланова Комитета министара Савета Европе.

"Много смо радили на томе, оно што видимо као исход је мала дипломатска победа Србије. Јуче је отпочела расправа о захтеву Приштине за стицање чланства у Савету Европе, али постигли смо да се избегне било какво изјашњавање и упркос жељи Приштине и њених међународних спонзора, није отпочела процедура пријема у чланство", рекао је државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић.

Ипак, поручује да нема простора за опуштање јер се може десити да се у наредном периоду расправа настави.

Старовић наводи и да је аргумент Србије који су чланице Савета Европе уважиле да је последње што је потребно СЕ још један приказ нејединства.

"Без обзира на то што Приштина рачуна да је математика за њих повољна, наш аргумент је да би свако прегласавање изнова показало да је СЕ у кризи и да нема адекватног степена јединства. И многе државе које су признале независност Косова и Метохије уважиле су тај аргумент и успели смо да одложимо расправу", истакао је Старовић.

Други аргумент Србије био је да би пријем Приштине представљао кршење статута организације који предвиђа да су чланице СЕ суверене државе и чланице УН.

Старовић наводи и да није увек сигурно да ће државе које су признале независност и подржати захтев Приштине за чланство када за то дође време.

"Ситуација у Генералној скупштини УН је повољна за нас, више од 100 чланица УН недвосмислено не признаје независност, мање од 90 је оних које признају и пет које су компликовани случајеви", навео је државни секретар у МСП.

Објашњава да је Београд након апликације за чланство Приштине које је поднето у мају реактивирао кампању за отпризнавање једнострано проглашене независности Косова. Тако је од онда још осам држава повукло признање – укупно се 26 држава досад одлучило на тај потез.

Старовић наводи да је Београд био привржен вашингтонском споразуму, према којем је постојао мораторијум од годину дана за захтеве Приштине за чланство у међународним организацијама и на рад Србије на отпризнавању независности Косова. Приштина, међутим, није хтела да се тај мораторијум продужи, а Србија се понашала као да је још на снази док га друга страна не прекрши.

"Они су захтевом за чланство у Савету Европе то прекршили и настављено је отпризнавање", рекао је Немања Старовић.