Реакције на документ између Србије и Русије - између "одбране вредности" и покушаја дисциплиновања

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић образложио је да је са руским колегом потписао документ о билатералним односима и мултилатералним активностима, а да није било речи о  безбедносној полтици.

То је нешто што се у дугом низу година потписује између наша два министарства спољних послова, рекао је Селаковић на конференцији у Министраству спољних послова.

Јучерашње објашњење о документу који се, како каже министар спољних послова, потписује од 1996, није довољно дипломатама у Србији и Европи.

"То је јасан знак о намери да се даље јачају међусобне везе између Србије и Русије, и то повлачи озбиљна питања. Европска унија је била веома јасна са партнерским државама, поготово државама које су земље кандидати као што је Србија, да односи са Русијом у тренутним околностима не могу да буду уобичајени", рекао је портпарол ЕУ Петер Стано.

Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, међутим, каже да Европска унија "одлично зна да је потписани документ са Руском Федерацијом техничке природе".

"Али исто тако Европска унија зна да председнику Србије и председнику свих Срба Александру Вучићу неће да допусте да води самосталну и независну политику. То је суштина свих напада и лажне бриге о путу Србије и њеној оријентацији", оценио је Вулин.

Страни представници објашњење траже и у Београду 

За споразум који су парафирали Сергеј Лавров и Никола Селаковић у Београду су објашњење тражили амерички и европски представници.

"У овом тренутку нико не би требало да потписује било шта нити то ико чини осим оних јадних регрута које Русија мобилише за тај агресивни напад против суседа. Зато нам је јако тешко да разумемо постојање оваквог документа или протокола, али надамо се и очекујемо да ћемо чути више о томе и да ће то бити објашњено, на неки начин", навео је амбасадор САД у Србији Кристофер Хил.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре каже да очекују да Србија буде уз Брисел и да са ЕУ стоји у одбрани европских вредности и заједничке безбедности.

"Када је реч о потписивању протокола о сарадњи мислим да је Србија тиме послала потпуно супротну поруку без обзира на то шо је рекла да неће признати референдумске резултате. Оно што је важно јесте да Србија жели да буде део ЕУ, жели и већ је увелико у процесу за добијање чланства у Унији. У том процесу неопходно је да се усклади са свим стандардима и вредностима, између осталог, укључујући ту и спољну политику. Дакле мора да се постепено усклади са свим тим па и са увођењем санкција Русији", навео је Жиофре.

Реаговања на документ потписан са Русијом у Влади Србије тумаче као покушај дисциплиновања и као притисак.

"Притисци су на нас константни, јер је наша земља једина која није увела санкције Русији, а велике силе желе да нас привуку свака на своју страну, то је све очекивано, ти притисци су велики и они ће се наставити. Бојим се да ће бити све већи", каже Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Великој Британији и Немачкој.

После бурних реаговања на потписивање документа с Русијом, шеф српске дипломатиије напомиње да Влада Србије може и да га не усвоји.