Старовић: Односи Србије и Турске су кичма стабилности у региону

Србија и Турска налазе се у златном добу међусобних односа. Турске компаније изузетно су важне за Србију, јер запошљавају готово 10.000 људи, а инвестиције из Турске и даље долазе. Уз то близу смо и рекордне трговинске размене, од близу пет милијарди евра. Јуче су потписани нови уговори о сарадњи.  

Немања Старовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, сумирајући посету Ердогана Београду, рекао да се може уочити веома значајна економска компонента разговора, али да је ту и политичка компонента.

Према његовим речима, Турска је један од 10 најважнијих спољнотрговинских партнера и улога Турске као спољнополитичког партнера из године у годину расте.

"Још важније је да турске компаније углавном улажу у најмање развијена подручја наше државе, некад је погон са 500 радних места у некој неразвијеној општини за равномерни развој државе значајнији него погон са 1.000 радних места у Београду или Новом Саду", истакао је Старовић.

Указује да у Србији послује 1.300 турских компанија, запошљавају око 10.000 радника, а без учешћа турске државе не би убрзано радили на изградњи ауто-пута Београд–Сарајево, деоница од Кузмина до Сремске Раче је у изградњи, спојен је распон новог моста на Сави код Сремске Раче.

"То јесте видљив плод сарадње Србије и Турске", рекао је Старовић уз констатацију да ће наши грађани за неколико сати на безбедан и удобан начин доћи до Сарајева.

Економска сарадња се прелива на политичку сферу 

Када посматрамо садржински испуњену економску сарадњу између Србије и Турске, то се прелива и на политичку сферу, напомиње Старовић.

"Констатација о златном добу између Београда и Анкаре дефинитивно стоји. Можда можемо повући паралелу са периодом од пре безмало 100 година и односима између Кемал-паше Ататурка и краља Александра Првог Карађорђевића, у најмању руку тај ниво односа смо у садашњем времену достигли", каже Старовић.

Турска већ дуго има интересе на Балканском полуострву, али смо политичко присуство каналисали кроз економију, каже он.

"У Анкари је сазрела свест о томе да они дугорочне интересе на Балкану не могу остварити кроз некакав сукоб са Србијом, кроз константно подржавање само оних који сматрају Србију својим ривалом, већ је потребна прагматична сарадња са Србијом и да то доноси праве резултате", додаје он.

Када толико улаже у Србију, а потом у остале државе Западног Балкана, није јој у интересу дестабилизација у региону која би угрозила и те инвестиције, то је заједнички интерес, да зеједно радимо на очувању мира и стабилности, подвлачи Старовић.

"Односи две земље су кичма стабилности у региону, Турске као најмоћније државе Балкана и Србије која на Балканском полуострву заузима централно место", истакао је Старовић.

Подсећа да је само Немачка европска држава која има више суседа од Србије.

Путовање само са личном картом од наредне године

Старовић каже да је један од најважнијих споразума потписивање протокола о личним картама. Он не ступа на снагу даном потписивања, али током наредне године наши грађани ће моћи само са личном картом у Турску.

Имамо значајан проценат грађана који немају пасош, тај проценат у Турској је још већи, то ће бити велика олакшица, додаје државни секретар.

Србија је тек пета држава, а шеста јурисдикција којој је Турска дозволила такав режим путовања без личне карте.

Јасна подршка од Турске за "Отворени Балкан" је додатни ветар у једра, истиче Старовић.

Нашим суседима БиХ и Црној Гори је сигнал да је њихова будућност у оквиру "Отвореног Балкана".

Говорећи о енергетици, Стaровић каже да је Турска важна транзитна земља, подручје преко ког долази гас из Русије.

"Успели смо да направимо аранжман са Азебејџаном, да под повољним ценама надоместимо бар 10 процената недостајуће електричне енергије, али су нам потребни турски транспортни капацитети. То је била тема о којој се разговарало јуче, а која је значајна за све нас", рекао је Старовић.