Ракочевић: Срби са КиМ верују само Београду

Ракочевић је оценио да, уколико покрајински Срби напусте инстуитуције, мора постојати јасан план који подразумева суштинску аутономију на КиМ.

Напуштање институција мора бити темељно и озбиљно припремељено, са јасном идејом која указује да се зна шта ће се догодоти после тог чина.

Напомиње да су сва права, споразуми и договори погажени, да код Албанаца на Космету важи култура непоштовања споразума и да је све усмерено ка томе да се Србима сужава лични и колективни осећај слободе.

Живојин Ракочевић каже да је његов лични и осећај људи са којима разовара да су "црвене границе" Срба са Космета погажене, да је све што је могло да се преда већ предато и да су црвене линије одавно прескочене.

Било је, како је рекао, очекивања да ће, ако се интегришу судство, полиција, табице... албанска администрација у Приштини имати благонаклон однос. Упркос томе, нисмо добили никакав помак, нисмо добили ништа, наше културно благо и даље је на мети и удару, оно се својата, навео је Ракочевић.

"Међународна заједница је гарантовала и обећавала да ће сваки наш документ бити једнако важан као и косовски, да ће моћи да се употербљава у свим ситуацијама, да ћемо моћи да будемо корисници свега тога и да нам се то неће ускраћивати," истиче Живојин Ракочевић.

Додаје да се десило супротно и да због тога покрајински Срби немају никакво поверење у црвене линије.

"Минимум поверења у КФОР" 

Ракочевић наглашава да косовско-метохијски Срби истинско и суштинско поверење имају само у Београд који их је сачувао.

"И то је једино континуирано поверење. Све остало је прекинуто - и када су међународна заједница и косовске власти у питању, јер ми не можемо имати више поврења после више од 20 година анархичног и живота у коме је све прекршено", истиче Ракочевић.

Ипак, констатује да постоји минимум поверења у КФОР.  "Влада мишљење да КФОР, као неутрална сила, макар видљивошћу и масивношћу присуства, албанску већину може одвратити од циља", наводи Ракочевић.

Каже да је мисија КФОР-а од 1999. године "штите Албанце и то се није применило, иако КФОР 20 година гледа контиунирано насиље према Србима, Горанцима, Ромима, Турцима, Бошњацима, свима који не припадају албанском етничком корпусу".

"Кључне речи којима би се могао детерминисати амбијент у коме живе Срби на Космету, посебно јужно од Ибра, су гето, нестабилност, неизвесност, немогућност доношења одлука, непостојање слобода", прецизира Живојин Ракочевић.

На Северу КиМ се такво стање, навео је, може дефинисати као гето наслоњен на централну Србију.

"Приштина да остави Србе да живе у гетима"

За Живојина Ракочевића не може бити напретка у дијалогу уколико Приштина покушава да Србима одузме слободу, те да ту не треба гајити никаве илузије.

Једино решење за Ракочевића је да Приштина "остави Србе да живе у гетима и да слободу развијају по демократским принципима".

Каже да је кривица Срба у томе што су предавали своја права, надајући се да ће им бити боље и да ће то друга страна разумети као демократски уступак будућем заједничком животу.

"Не можемо бити део албанског система и њихове пројекције слободе, посебно не по моделу УЧК", напомиње Живојин Ракочевић.

Коментрашући најаву да ће Приштина 1. септембра почети да примењује одлуку о регистарским таблицама и личним катрама, Ракочевић објашњава да игра на јефтиним симболима може да се заврши фатално – остало је парче лима на аутомобилима и пластике у џепу.

Да би смо говорили шта би, и какав би компромис, требало да се догоди, морамо да знамо шта смо предали и шта нам је све узето и насилно одузето.

"Стога је решење – не дирајте нашу слободу, ми нећемо задирати у вашу, оставите нас да се развијамо нормално и према нашим разумевањима слободе, сопственим потенцијалима и демократским принципима", закључио је Живојин Ракочевић у емисији Магазин на Првом Првог програма Радио Београда.