Читај ми!

Дрецун: Резолуција ЕП није правно обавезујућа, део је кампање политичког притиска

Резолуција Европског парламента у којој се од Србије очекује да следи санкције које је ЕУ увела Русији и позива да са Приштином потпише споразум о нормализацији односа и међусобном признању није правно обавезујућа, али представља покушај да се Србија изопшти из европских токова, што би направило непоправљиву штету целом региону, рекао је за РТС посланик и војни коментатор Милован Дрецун.

Европски парламент показује разноликост политичких ставова људи који су европски парламентарци, а долазе из различитих земаља. Њихови ставови могу, али не морају да се поклапају са званичним ставом земаља из којих долазе, рекао је Дрецун.

"Европски парламент доноси одлуке на другачији начин од Европске уније. ЕУ доноси одлуке једногласно, односно консензусом, а овде имате прегласавање, где део посланика покушава да наметне своје ставове другима како би се Србија изопштила из европских токова, а што би нанело непоправљиву штету целом региону", рекао је гостујући у Дневнику Милован Дрецун.

Ова резолуција може да буде део кампање која се спроводи да би се Србија натерала да уведе санкције Русије и да прихвати разговор о самопроглашеној независности Косова.

"Али знате, постоје земље које су чланице ЕУ, а не признају лажну државу Косово, па не можете преко Европског парламента да наметнете такве ставове. Резолуција има одређену тежину, али није правно обавезујућа, и не значи да ће такву одлуку следити ЕУ. Немачка, као водећа земља ЕУ, заговара такав став, али то није нешто што ће довести до напретка у дијалогу, већ пут који охрабрује Приштину да настави са једностраним потезима", каже Дрецун.

Уместо да се посвете решавању проблема, они сад иду путем наметања тезе да прво треба да се разговара о међусобном признању. "Потпуно је јасно да то нећемо урадити", нагласио је Дрецун.

Ситуација у јужној покрајини је компликована, забрањена су српска документа и таблице.

"Могући су инциденти, посебно на северу Косова. То се види из последњег потеза Приштине са укидањем таблица, иако је речено да се договори компромисно решење. То ризикује да Приштина примени силу над Србима", рекао је посланик.

Приштина је аплицирала за чланство у Савету Европе, ускоро ће, иако немају подршку, аплицирати и за чланство у ЕУ.

"Када имате једну општу тензију на глобалном плану. Приштина покушава да нешто ушићари за себе. И сам став СЕ је проблематичан уз тврдњу да ће све чланице гласати. Имате земље, попут Мађарске, које су признале Косово, али неће гласати у корист чланства у СЕ", тврди Дрецун.

'Рат у Украјини имаће дугорочне последице по цео свет'  

Рат у Украјини неки сматрају почетком Трећег светског рата, или сукобом између Русије и Запада.

"Ово је прокси рат, али су последице дугорочне и имаће утицај на цео свет. У овој фази Русија је зацртала за циљ да 'ослободи Донбас'. И то је једна фаза, али ако се уђе у другу фазу тај сукоб би се раширио и на друге делове Украјине. Украјици спремају контраонфанзиву, али је питање колики су њени капацитети", каже Дрецун.

Први пут из немачког Бундестага долазе и позиви на укидање санкција Русији и покретање Северног тока 2. Члан Бундестага, председник одбора за енергију и климу из редова левице, Клаус Ернст, јавно је то затражио од Савезне владе. 

"Немачка јесте мотор ЕУ али њена индустрија у многоме зависи од енергената из Русије. Када то пресечете задајете ударац и сопственој индустрији. Америчке компаније користе ову ситуацију и потискују европске компаније са светског тржишта", рекао је за РТС Милован Дрецун.