Проширење ЕУ поново врућа тема, лидери Западног Балкана у четвртак у Бриселу – шта је на столу

Пред лидерима ЕУ и Западног Балкана 23. јуна у Бриселу на столу ће бити и предлог о постепеном фазном приступању.

Суштина идеје је да се понуде социјалне и економске предности већ током преговора о чланству, уместо чекања на њихов крај.

Овакву реформу већ је подржао председник Европског савета Шарл Мишел, Аустрија кроз свој "нон пејпер", као и многи домаћи и европски експерти.

"Треба прекинути систем по којем, док сте изван ЕУ, чекате 10 или 15 година да бисте као чланица одједном добили милијарде евра", указује Пјер Мирел, бивши директор за Западни Балкан Европске комисије.

Додаје да Бугарска, која има сличну популацију као Србија, добија шест пута више из европског буџета него Србијa.

То, каже, није добро ни за економију, нити за спровођење реформи.

Напредак и ЕУ фондови 

Један од принципа оваквих предлога је: више за више. Што земља више напредује добија више фондова на располагање.

"Уколико свака од земаља, у свакој од набројаних области, буде остварила озбиљан напредак, биће јој омогућено дубље интегрисање", објашњава Јелица Минић из Европског покрета у Србији.

Указује да постоји и клаузула реверзибилности.

"Уколико земље буду назадовале, онда ће се све привилегије повући. Предлаже се и да све буде много мерљивије", додаје Минићева.

Проширење и заглављени процес

Земљама Западног Балкана на самиту у Солуну 2003. године поручено је да ће бити чланови ЕУ када испуне услове.

У Бриселу и сада кажу да политика проширења не може више да живи од тог обећања, старог 19 година.

"Мислим да су неки лидери, Мишел и Макрон рецимо, схватили да понуда ЕУ Западном Балкану треба да буде доследнија и уверљивија. Мора да буде и иновативна, јер је досадашњи процес једноставно заглављен. Очигледно је једино решење да се покрене на нови начин", сматра Шада Ислам, уредница Европског посматрача.

Једна од предложених новина је да земље Балкана уласком у ЕУ не би одмах аутоматски имале право вета. 

"У првој фази чланства, имали би све предности земље чланице и све фондове на располагању, али не и право вета при гласању, ни место комесара. То би помогло да земље чланице, које страхују од парализе одлучивања, прихвате нове чланице", каже Пјер Мирел.

Уз бројне критике, предлоге за реформу и три нове кандидатуре: Украјине, Молдавије и Грузије, које чекају одговор, политика проширења поново је на раскрсници.