Зашто расте скептицизам према придруживању Србије Европској унији

Правно необавезујућа резолуција Европског парламента Србији, између осталог, препоручује обавезу усклађивања са санкцијама Уније према Русији. Став изнет у извештају Одбора за спољне послове није новост, а више пута чуо се и одговор Србије на тај захтев.

"Неки нама нису ни отворили то Поглавље 31 зато што су говорили да смо неспремни за то, а данас од нас траже да имамо 100 одсто усаглашености са том политиком за коју нам нису ни отворили чак ни поглавље", каже Александар Вучић, председник Србије.

Ми, додаје он, поштујемо међународно јавно право на које се цео свет толико позива. 

"Територијални интегритет је постао две речи или синтагма најомиљенија управо код западних представника. Ја само понављам оно што они говоре – сва жестина којом се залажу за територијални интегритет Украјине, ја се чак и не са толиком жестином, много тишим гласом, али са једнаком одлучношћу, залажем за територијални интегритет Србије. И ништа више од тога, али ништа мање од тога", каже Вучић.

Више од до сада познатог става Европе о решењу косметског проблема изнето је у представљеном извештају. Наводи се да коначни споразум између Београда и Приштине треба да буде заснован на међусобном признању.

"Ми смо то чули од немачког канцелара Шолца. И даље у званичном преговарачком оквиру стоји пуна нормализација односа Београда и Приштине или Косова и Србије, како неки од њих кажу дакле, али нигде се не говори о међусобном признању. Наше је да покушавамо да разговарамо о стварима које су нормалне", каже Вучић.

Разговор о европској будућности Србије, али и осталих земаља Западног Балкана водиће се крајем јуна на конференцији, којом се завршава шестомесечно француско председавање Унији.

"Што се нас тиче ми смо потпуно спремни за отварање кластера 3 – Конкурентност и инклузивни раст, међутим, јасно је било да нећемо отворити кластер у јуну управо због неусклађивања са режимом рестриктивних мера. Нисам баш оптимиста ни што се тиче других, али има времена до краја године", каже Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције.

Чека нас, додаје она, много изазова – енергетска, прехрамбена и свака друга криза коју морамо заједно да решавамо и зато је важно да Србија чврсто буде на европском путу".

У европски пут верује све мање грађана Србије  

У европски пут верује све мање грађана Србије. Подршка придруживању, кажу званичници, и даље пада. Као главне узроке виде све чешће притиске из Брисела и све спорији и дужи пут ка њему.

Да би затишје требало да се прекине претходних дана све гласније говоре европски званичници – из Подгорице поруку да Западни Балкан треба да буде приоритет шаље председник Европског савета Шарл Мишел. Дан раније у Београду слични став изнео је шеф аустријске дипломатије.

"Ту има две ствари. Једно је да овај регион ипак буде у фокусу у будућности када је реч о перспективи уласка у ЕУ. И друго, иде се у сусрет нечему што бих рекао да је француски предлог. Дакле, везано за политичку организацију или како је Макрон назвао ту иницијативу, да ипак круг земаља да дође у позицију да подигне ниво сарадње са Унијом у ситуацији када политика проширења још није на агенди ЕУ", каже Зоран Миливојевић, дипломата.

На пут ка пуноправном чланству Србија је кренула 2012. када је званично добила статус кандидата. И тада се прогнозирало да је пред нашом земљом дуг пут усаглашавања са законодавством Европске уније. Ни деценију касније не види се јасно где је и када његов крај.