Читај ми!

Сурлић о недоласку Лаврова: Директна посета тумачила би се као непријатељски чин

Доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић каже за РТС да је досад постојало разумевање и да је дат маневарски простор Србији да из више разлога не уведе санкције Русији, али да се директна посета и тешње везе са Русијом тумаче као непријатељски чин. Истиче да не постоје економски разлози да се не приступи иницијативи "Отворени Балкан" већ само политички.

Доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић је коментаришући недолазак руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова у Београд због забране прелета преко територије три чланице НАТО-а рекао да се то могло очекивати и да говори о томе да ће односи Србије и Русије бити диктирани добром вољом чланица ЕУ и НАТО-а.

"НАТО није формално у рату с Русијом, али је присутан у Украјини кроз оружје које шаље и логистичку помоћ и НАТО земље су у некој врсти хибридног ратног стања и Русију доживљавају као непријатеља. Ово је само један од потеза које су искористили да покажу да су у отворено непријатељском односу", навео је Сурлић.

Каже да саопштење Стејт департмента показује да САД сугеришу Србији да треба да остане на европском путу. Сурлић истиче и да је забрана прелета јасна порука Србији.

"Досад је постојало разумевање и дат је маневарски простор Србији да из више разлога не уведе санкције Русији, али директна посета и тешње везе са Русијом се тумаче као непријатељски чин и да се посета остварила, можда би била и прелажење црвене линије", рекао је Сурлић.

Истиче да мора да постоји разумевање за самосталну и независну спољну политику Србије, ако она жели да одржава односе са Русијом, али да је чињеница да је НАТО у непријатељском односу с Русијом и можемо очекивати све веће притиске на Србију да сведе на минимум односе са Русијом.

"Док се не постигне компромис и мир између украјинске и руске стране, сваки корак Србије ће се тумачити као непријатељски према ЕУ и НАТО-у", оценио је Сурлић.

"Не постоје економски разлози да се не приступи Отвореном Балкану" 

Поводом регионалне иницијативе "Отворени Балкан" чији дводневни самит почиње данас у Охриду, Сурлић је рекао да она има подршку Европске уније и САД. 

Указује на то да је црногорски премијер Дритан Абазовић променио дискурс у односу на своје претходнике и председника Мила Ђукановића и да је рекао да је за било коју иницијативу која повезује регион.

"Његов долазак говори о решености да можда и у својству посматрача промени статус Црне Горе и да се и она прикључи иницијативи", рекао је Сурлић.

Истиче да не постоје економски разлози да се не приступи иницијативи, само политички.

"Зашто је та иницијатива потекла од Србије и земаља као што су Северна Македоније и Албанија, нелогичне су и тврдње да је она замена за чланство у ЕУ, напротив – повезивање региона доноси добробит друштвима и убрзава процес приступања ЕУ, не можемо се интегрисати са чланицама ЕУ док међусобно не остваримо пун капацитет сарадње регионално", рекао је доцент ФПН-а.

И док иницијатива има подршку и Брисела и Вашингтона, досад, каже, није било јачих притисака на Сарајево, Подгорицу или Приштину да приступе иницијативи "Отворени Балкан".

"Досадашња реторика из ЕУ била је позитивна, али није постојала конкретна политика условљавања, да се земаља које нису прикључене, придруже и направе конкретне кораке, да се не заврши све на потписивању меморандума, већ да се привреда и људи крећу без икаквих препрека", закључио је Сурлић.