Сузана Грубјешић: Србија мора да води рачуна о сопственим интересима

У разговорима наших државника са званичницима ЕУ, представницима неких држава чланица Уније или САД – прва и најважнија тема јесте украјинска криза и ситуација која није повољна ни за једну европску земљу. А пошто је Србија европска земља, не можемо да кажемо да је повољна и за нас, рекла је потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић у емисији Магазин на Првом, Првог програма Радио Београда.

Београд, објаснила је Грубјешићева, не може да заузима позицију између ЕУ и Русије, посебно због чињенице да је Србија кандидат за чланство – налазимо се у процесу евроинтеграција и наша је уговорна обавеза из ССП да се усклађујемо са заједничком спољном европском политиком која подразумева и рестриктивне мере које Унија уводи.

Потпредседница Центра за спољну политику каже да и чланице ЕУ трпе штету од увођења санкција Русији – посебно оне које су зависне од увоза гаса и нафте из Руске Федерације. Међу њима су Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Бугарска…

Државе ЕУ покушавају да направе отклон од увоза нафте у гаса из РФ, траже се алтернативе јер ЕУ жели да се ослободи зависности од руског гаса. Немачка је, на пример, већ смањила потребу за руским гасом на 35 процената.

Сузана Грубјешић констатује да је у јавности прилично незапажено прошла Резолуција Бундестага у којој се, између осталог, експлицитно наводи да би институције ЕУ требало да размисле и пошаљу поруку о укидању, рецимо, претприступне помоћи земљама које нису увеле санкције РФ – а то су Србија и БиХ.

"Штете од увођења санкција су нешто што нашу државу може да забрине. Све на шта смо навикли – а то су инвестиције, претприступна помоћ, бесцарински и безвизни систем… могу да дођу у опасност уколико чланице ЕУ реше да заоштре курс према нашој земљи", указује Грубјешићева.

Губљењем претприступне помоћи зауставио би се и долазак инвеститора. Србија, према њеним речима, економски, у највећој мери живи од ЕУ и сваки поремећај на том плану имао би последице на привреду и животни стандард.

Са друге стране, највећи бенефит од усклађивања са политиком ЕУ могао би да буде наставак инвестиција, али и могуће убрзање евроинтеграција.

"Убрзање приступног процеса јесте политичка одлука ЕУ и Србија је, уколико се то догоди, не сме пропустити. О томе се разговара, ради се на томе да Украјина убрзано добије статус кандидата у јуну, да је следе Молдавија и Грузија. Ми не смемо да дозволимо да Западни Балкан буде заборављен и из тог разлога требало би да тражимо убрзану процедуру", закључила је потпредседница Центра за спољну политику.