Читај ми!

Ко ће све морати да поступа по Закону о слободном приступу информацијама

Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић изјавила је у парламенту да је изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, проширен круг субјеката који имају обавезу да поступају по том закону.

Министарка Марија Обрадовић рекла је да су укључене категорије физичких лица са јавним овлашћењима, попут бележника и јавних извршитеља, затим јавна предузећа, установе, организације и друга правна лица која су основана прописом или одлуком органа Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Ту су, каже, укључене и градске општине, потом привредна друштва у већинском државном власништву, привредна друштва која су у већинском власништву или под управљачком контролом поменутих привредних друштава, као и други органи власти на које се Закон до сада није односио.

Према њеним речима, кључне новине се односе у делу проактивног објављивања информација од стране органа јавне власти на њиховим веб презентацијама, кроз унапређење транспрентности и повећан број информација које треба да садржи информатор о раду.

"Унапређењем правног оквира који уређује приступ информацијама од јавног значаја повећава се транспарентност рада органа власти у Србији, тако што се на квалитетнији и прецизнији начин уређује објављивање информатора о раду органа власти, односно промовише омогућавање приступа информацијама на проактивној основи", рекла је Обрадовићева у Скупштини Србије.

Она је објаснила да у важећем закону, прописан садржај информатора не одговара у потпуности врстама информација у погледу којих постоји највеће интересовање јавности.

"Нове измене закона ће потпуно уредити ова питања на начин којим се постиже највећа ефикасност и транспарентност у поступку, те се предлаже обавеза ажурирања у року од 30 дана од тренутка настанка промене податка садржаног у информатору", рекла је министарка.

Како је истакла, уводи се обавеза израде информатора у електронском, машински читљивом облику, који треба да омогући лаку претрагу потребних информација.

"Предлаже се успостављање јединственог информационог система који би водио и одржавао Повереник и путем којег би се објављивали сви информатори", рекла је Обрадовићева.

Прецизира се и обим информација које треба да се пружају

Министарка каже да се Предлогом закона прецизира обим информација које би требало да пружају она правна лица која обављају неке делатности од општег интереса, имају јавна овлашћења или која су финансирана од стране органа власти.

"Предвиђено је да и таква правна лица имају својство органа власти и обавезе извештавања у односу на оне информације које се односе на обављање јавног посла или финансирање из јавног извора, али не и за све информације које су у њиховом поседу", рекла је министарка Обрадовић.

Предлог је и да се мандат Повереника са садашњих седам продужи на осам година, као и да се ограничи на један мандат.

Рекла је да се Поверенику даје овлашћење за подношење захтева за покретање прекршајних поступака, када у жалбеним поступцима оцени да је учињен прекршај предвиђен Законом.

Обрадовићева је закључила да је доношењем предложених измена транспарентност у раду органа власти промовисана као главни и примарни облик обезбеђивања права на информацију, кроз проактивно објављивање свих важних информација о раду органа власти и наравно, ефикасно и одговорно поступање органа власти по захтевима тражилаца, у складу са законом.

Заштиник грађана не мора да буде дипломирани правник

Посланица Српске напредне странке Јелена Жарић Ковачевић изјавила је поводом новог Предлога закона о Заштитнику грађана да има нових решења која прописују избор Заштитника грађана.

"Посланичке групе ће предлагати кандидате ресорном одбору и као овлашћени предлагачи моћи ће као кандидата за Заштитника грађана, односно Повереника предложити искључиво лице које се налази на списку кандидата који је претходно утврдио надлежни одбор", рекла је Жарић Ковачевић.

Жарић Ковачевић је истакла да се на тај начин гарантује већа транспарентност поступка избора Заштитника грађана и Повереника и обезбеђује се виши степен контроле од стране јавности.

Указала је да нова решења предвиђају дужи мандат Заштиника грађана и повереника и ограничење на један мандат.

Посланик СДПС-a Муамер Бачевац рекао је да јачање независних институција доприноси ефикаснијој заштити људских и мањинских права.

Он је указао и да по новом предлогу кандидат за место Заштитника грађана не мора да буде нужно дипломирани правник, већ то сада може да буде свако ко има високо образовање и десетогодишње искуство на тим пословима.

"И даље важе услови у погледу моралних и стручних квалитета", подвукао је Бачевац.

Новина је, каже, и што заменике Заштитника не бира више скупштина већ то чини сам Заштитник грађана.

Има и специфичности када је реч о повреди права детета, каже Бачевац, наводећи да притужбу може самостално да поднесе и дете уколико је навршило 10 година.

Посланик СНС Ђорђе Дабић рекао је да се у оба закона, и Предлог закона о Заштитнику грађана и изменама и допунама Закона о информацијама од јавног значаја уводи већа транспатрентност.

"То значи да ћемо иати прецизнији и бољи поступак избора Заштитника грађана, тако да су све те измене апсолутно на месту", рекао је Дабић.

Посланик Правде и помирења Муамер Зукорлић рекао је да су измене Закона о слободном приступу информацијама базиране на већој транспарентности.

"То је смисао овог закона, да опет потенцијалну опасност од злоупотребе положаја у државном апарату, посебно када је у питању пре свега финансијски проток или проток других интереса кроз руке властродржаца, учини транспарентном", рекао је Зукорлић.

Посланица СДПС-a Наташа Михаиловић Вацић је указала да се усвајањем Закона о заштитнику грађана испуњавају активности предвиђени Акционим планом за Поглавље 23 у процесу преговора о приступању ЕУ.

Она је приметила да се проширује круг лица чија права Заштиник грађана штити.