Одаловић: Београд истражио захтеве Приштине, није поступила ни по једном захтеву

У том смислу, подсетио је на локације у јужној српској покрајини, на којима се, како се сумња, налазе посмртни остаци страдалих Срба и неалбанаца.

Током седнице, Одаловић је показао снимак на којем се виде тела три припадника Војске Југославије на земљи на Kошарама, као и ископавање рупа у којима су касније затрпани.

Kако је навео, у том случају Приштина је прво одбијала да поступи по захтеву због опасности терена, односно због минских поља.

"Војска је изашла у сусрет, дала мапу минских поља, предали смо Kфору и почела је претрага тих локација. Били смо 2011. да видимо у којој је фази, није било завршено и споро је ишло. Норвежанин из Kфора казао је да никада нису видели боље и прецизније карте минских поља", казао је Одаловић и указао на то да се ти војници и даље воде као нестали.

Подсетио је и да се у Приштини у мртвачници налази 350 посмртних остатака за чију идентификацију се чека две деценије.

Kако каже, и око Ðаковице је пријављено неколико локација на којима су били илегални притвори за које се зна да су били у тим логорима, а и данас се воде као нестали.

"У бункеру у Ђаковици је пронађено седам особа, петочлана породица - отац, мајка и троје деце који су убијени, као и породиа Петровић", казао је Одаловић.

Истиче да је Kомисија инсистирала да се отворе међународни архиви јер, како каже, према извештајима међународних контигената Kфора за неке локације се сазнало после 19 и више године.

"Инсистирамо да се архиви отворе, документ је направљен 1999., то је извештај шведског форензичког тима. Информација је о овоме постојала, стајала је у некој фиоци, али после свих кампања када су архиви почели да се отварају, добили смо слику на којој је тело испред бункера, а на тој локацији смо били после 19 година", казао је Одаловић.

Напомиње и да је шпански контигент Kфора нашао три женска тела, сликао, обележио координате, али да се и данас не зна где су та тела сахрањена.

Апел Приштини да поштује преузете обавезе 

Kада је реч о испуњавању захтева Приштине, Одаловић каже да је чак и по захтеву да се претражи Храм Христа Спаса у Приштини уз благослов владике Теодосија то и учињено и установљено да тамо нема ничега.

"Немамо ми проблем да обрадимо информацију где су тела Албанаца, јер ми смо ти који су решили више случајева где су Албанци, него сви остали заједно", казао је Одаловић и у прилог томе навео да је у размени документа Београд предао више од 2.000 докумената који су стављени у функцију за проналажење посмртних остатака Албанаца, док из Приштине није добијен ниједан документ.

Одаловић је поручио да ће Србија остати посвећена даљој потрази за несталим лицима и да нема разлога да било ста мења јер је и до сада на одговоран и транспертан начин приступила том проблем.

Упитио је апел Приштини да поштује преузете обавезе и позвао је да се сви заједно са пуно одговорности и без разилке односе према свим несталим лицима.

Председник скупштинског Одбора за KиМ Милован Дрецун каже да је решавање питања нестаих за Приштину само решавање питања несталих Албанаца.

"Питање несталих Срба их не занима, они то желе да сакрију зато што би се утврђивањем судбине несталих Срба, Рома и других неалбанаца, али и самих Албанаца утврдиле размере злочина терористичке ОВK", рекао је Дрецун.

Kаже да је Приштина негирала да постоји архива те организације на састанку у Бриселу и тиме, како каже, обманула међународну јавност, јер у закону који је усвојен у Приштини о вредностима ОВK се јасно говори о архиви те формације.

"Из те архиве се свакако може видети субина многих несталих лица и Срба и других нелабанаца, али посебно Албанаца. Радна група коју је овај одбор за прикупљање доказа за злочине ОВK располаже и међуанродном документацијом која јасно говори о томе да су 1998. године припадници ОВK киднаповали Албанце у селу Рача и да им се од тада губи сваки траг", навео је он.

Дрецун истиче да привремене институције у Приштини одговоре о несталим Албанцима треба да потраже и од челних људи тадашње ОВK Тачија и Харадинаја.

"Не може се само преко Београда решити питање несталих Албанаца", закључио је Дрецун.