Читај ми!

Миливојевић: Западни Балкан поново у жижи интересовања, политику проширења треба вратити на агенду ЕУ

У декларацији усвојеној на самиту процеса Брдо–Бриони указује се на значај брзог проширења ЕУ на цео регион Западног Балкана, а због противљења Србије у текст није ушла тема о промени граница. Западни Балкан се поново враћа у жижу интересовања ЕУ, али и других међународних фактора што треба искористити како би се убрзао процес евроинтеграција, рекао је за РТС дипломата Зоран Миливојевић.

Састанак на Брду код Крања је значајан пре свега, јер је то био први састанак "уживо" од почетка пандемије коронавируса.

"Западни Балкан је поново у жижи интересовања, а уз то Словенија ускоро преузима председавање ЕУ и у агенди има управо питање наставка политике проширења", рекао је гостујући у Дневнику РТС-а Зоран Миливојевић.

Једна од тема састанка на Брду код Крања било је и питање непроменљивости граница на Западном Балкану.

"Када говоримо о питањима граница онда треба имати у виду да на Западу имају у виду Србију без КиМ. То је наставак кампање коју је покренуо први у низу нон-пејпера, а то је покушај да се тај став провуче на штету Србије", рекао је Миливојевић.

Нон-пејпери показују да је питање региона актуелно, а друга ствар је тестирање како би нека кључна питања могла да се реше, сматра Миливојевић.

"Први је покренуо питање граница и он је у великој мери своју функцију извршио. То су пробни балони чија је функција да тестира расположење. Све се углавном завршава на томе да треба признати реалност на терену и да се изврши притисак на Србију да ту реалност прихвати", објашњава Миливојевић.

Западни Балкан је од посебног геополитичког интереса и многе ствари се овде преламају, посебно када је реч о безбедности Европе. Треба изврши притисак на ЕУ да се врати на политику проширења иако у самој ЕУ нема консензус по том питању.

"У јуну нас чека самит који треба да врати три ствари на дневни ред, а то је наставак процеса евроинтеграција Србије и  почетак преговора са Албанијом и Северном Македонијом. Србија има централну улогу у региону и без договора са њом остају нерешена питања", сматра Миливојевић.

Разговор који је председник Србије имао са генералним секретаром НАТО-а потврдио је Резолуцију 1244 према којој је Косово под мандатом УН, а Столтенберг је потврдио одговорност за очување мира и безбедности управо по том мандату. Када је реч о наставку дијалога Београда и Приштине, Миливојевић сматра да треба да се што пре настави.

"Међутим, онако како се понаша Приштина нема услова да се дијалог настави, јер се они држе чврсто идеје о признању, што није реално. Ако наставка дијалога не буде имаћемо ситуацију каква је сада. Дијалог треба наставити о питањима где се у дијалогу стало пре пандемије, али треба и испунити оно што је до сада договорено", рекао је за РТС Зоран Миливојевић.