Нова војна база на Косову - за Србе претња, за Албанце "гарант стабилности"

У јужном делу Косовске Митровице биће подигнута највећа база косовских безбедносних снага. На хиљаду метара надморске висине, уз саму линију са простором на којем Срби на северу Косова и Метохије чине компактно становништво. То је разлог њихове забринутости, и на Косову и у Београду.

До виса Црнуша стиже се из два правца. Може се са југа из Вучитрна или са северне стране из подножја рудника Стари трг. На оба прилаза пролази се кроз територију насељену искључиво Албанцима.

База ће се простирати на готово 200 хектара. Тренутно вис Црнуша служи за репетиторе мобилне телефоније и радијски и тв сигнал.

Власник простора је општина јужна Митровица. Њено руководство уступило је земљиште снагама безбедности које су у процесу транасформације у војску.

"Та база је практично као чека на којој се чека дивљач. То је база из које они могу да дејствују артиљеријским оружјем да се нигде не помере. Довољно је одатле да сва села и северни део да бомбардују и Срби виде велику опасност у изградњи те базе", наглашава Илија Елезовић из северног дела Косовске Митровице.

Јужном Митровицом управљају Албанци а северном Срби. Са узвишења Црнуша оба дела града виде се као на длану.

У јужном делу Митровице немају осећај који имају Срби на северу. Предлажу да се будућа база зове по Иси Бољетинцу, вођи герилског отпора Албанаца према Турцима, Србима и Црногорцима.

Кажу да ће са новом базом Митровица бити стабилан град, а "сваки центиметар земље заштићен."

"Имаће полигоне, имаће осматрачке станице и биће им омогућено да са тог подручја изведу својеврсни блиц криг, односно брзи продор и распоређивање на северу Косова све до административне линије са централном Србијом, ради спречавања евентуално дотура помоћи од стране Београда угроженом српском становништву. Све то под условом да Кфор не заустави такво деловање", напомиње Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије.

Договор Београда и НАТО-а је да припадници снага безбедности не могу на север Косова без одобрења Кфора.

У Кфору кажу да НАТО још преиспитује свој ниво посвећености косовским снагама безбедности и да их и даље виде као организацију за реаговање у елементарним непогодама.

Од децембра 2017. године, када је косовска скупштина одобрила десетогодишњу трансформацију снага безбедности у војску, та организација увелико гради инфраструктуру за неколико хиљада војника.

Припадници безбедносних снага од недавно су у припреми за прву међународну мисију а учествоваће и у НАТО операцији "Бранилац Европе", која захвата читав регион сем централне Србије.