Јовановић: Милошевић задужио Србију начином на који је отишао у Централни затвор, тешко ми је да гледам серију

Чедомир Јовановић каже да памти сваки детаљ од пре 20 година и да је са Слободаном Милошевићем разговарао много више од 10 сати.

"Разговарали смо о његовој судбини, о мојој, о друштву за које смо једнако одговорни, о тим људима око нас у тој кући. Он није припадао том свету који га је окруживао, али, нажалост, то је једини круг људи у којем се могао наћи после свега што је урадио као политичар и као лидер нашег народа", сматра Јовановић.

Каже да ту не мисли на неколико партијских пријатеља који су дошли да би му помогли да из свега тога изађу без терета за наредне генерације.

"Сећам се да сам му рекао да је парадокс што ће се памтити по ономе што тек треба да уради у тој ноћи која је била пред нама и ако ме питате шта је оно чиме је Милошевић задужио Србију, онда је то начин на који је искорачио из политичког живота и отишао у Централни затвор, а потом у Хашки трибунал", наглашава Јовановић.

Истиче да је од Милошевића зависило да ли ће се вила "Мир" претворити у пећки кафић "Панда" у којем је убијено шест српских младића.

"Милошевић није дозволио да дође до крвопролића, пуно ми је помогао у томе да нађем излаз из тог хаоса који није био ни први ни последњи и пристао је кроз мене на један чудан однос са Зораном Ђинђићем", истиче Јовановић.

"Син и отац пуцали један на другога"

Јовановић каже да је у петак 30. марта отишао код Бранислава Ивковића кући, а пре тога у Институт за безбедност код Душана Михајловића.

"Он је седео сам и водио белешке о томе шта се дешава. Добијао је информације шта ко прича и немо са мном гледао тај циркус пред кућом и те јадне полицајце у оним несрећним униформама и са шлемовима на глави и те звери које су биле унутра", сеча се Јовановић.

Каже да је у једном тренутку било наређено Јединици за специјалне операције да преузме капију.

"Било нам је јасно шта се дешава када су из комбија излетели неки људи са чарапама на главама, у фармеркама и тренеркама. То је био комби који је украден америчкој амбасади годину дана пре тога. То је све била провокација, док истовремено социјалисти и радикали пуштају причу о људима који су дошли да киднапују Милошевића због пара. Тада долази и до пушкарања", наводи Јовановић.

Каже да је до Банета Ивковића отишао пошто је добио информацију да је један новинар рањен и да су син и отац пуцали један на другога испред куће у Ужичкој.

"Мислим да се Дракуловић или Дракулић презивају. Он је стварно волео Милошевића. Црногорац из Ловћенца, свој живот би у свакој секунди дао за њега. Он није знао да му је син на капији, а син није знао да му је отац унутра", прича Јовановић.

"Увек ћу поштовати Бранислава Ивковића"

Јовановић се сећа да му је Зоран Ђинђић пред одлазак код Милошевића рекао да иде у зверињак.

"Никакав контакт нисам имао са Милошевићем и једини начин да ступим је био да позовем шефа посланичке групе СПС-а чији број нисам имао. Телефонски број Бранислава Ивковића дао ми је Драган Бујошевић. Ја сам га позвао, питао где је, а он је био код куће на Врачару", присеча се Јовановић.

Каже да је око пола 12 ушао код Ивковића у стан у којем су били његова жена и четворо деце и рекао да хоће да разговара са Милошевићем.

"Он ми је само рекао да ће учинити све. Рекао сам му да ми то не можемо да контролишемо и да је једино сигурно да нећемо одустати и отићи кући. Он се спаковао и отишао у ту кућу. Позвао ме је после сат времена, рекао да дођем, ја сам сео у ауто и отишао", наводи Јовановић.

Истиче да ће увек поштовати Бранислава Ивковића због тога што је тада урадио, без обзира на његову политику.

"Бранислав Ивковић и Славица Ђукић Дејановић, то су људи којима Србија вечно дугује. Ја то осећам тако. Далеко да од тога да је он ту тражио неку шансу за себе. Кад је почело да фијуче по тој кући, свако је могао да страда", истиче Јовановић.

"Мира је била леди Магбет"

Чедомир Јовановић каже да јако цени људе који су направили серију Породица, али да му је тешко да је гледа.

"Гледао сам 20 минута друге епизоде и тада сам одговорио на позиве продуцента који ме је упорно позивао да одгледам читаву серију. Осетио сам потребу да назовем и кажем: 'Слушај, не знам како ће се серија завршити, али Милошевић није био тамо неки лудак, а Мира је леди Магбет, а не нека тамо бабетина која цвили по кући и ваља се по каучу'", наглашава Јовановић.

Истиче да бескрајно поштује Уликса Фехмијуа и његову породицу, али да је тешко играти Зорана Ђинђића.

"Не треба ту оцењивати ко је колико успео. Нешто друго је важно. Направили смо серију о Милошевићу и његовој породици која је снимљена у овој земљи и емитује се на националној телевизији. До пре две или три године нисте имали филм о Черчилу, Американицу су Кенедија снимили 40 година после Даласа, у Хрватској се нико ни не усуђује да направи кратку серију о улози Фрање Туђмана. Ова наша несрећна Србија има снаге да то уради", истиче Јовановић.

Каже да много воли Милана Марића који га глуми у серији.

"То је један диван човек и сјајан уметник. Волео бих да што више људи види шта је урадио. Знам да се томе посветио максимално. Ми смо јако блиски", каже Јовановић.

Истиче и да Владимир Беба Поповић није био хушкач, хистерик или неко ко контролише и терорише медије.

"Бескрајно је волео Зорана и никада га није занимала политичка каријера. Дошао је у ДОС у августу 2000. године да ради кампању када нико други то није смео да ради. Он је на свој начин жртва тог времена. Носи свој крст", каже Јовановић.

"Возио сам Милошевића својим колима на ВМА" 

Јовановић каже да се са Миром Марковић сретао за време Милошевићевог боравка у затвору.

"Једном приликом је Милошевићу позлилио, баш када је мој отац оперисан. После операције је пао у кому и био је на респиратору. Позвали су ме да дођем, а на путу ка оцу позвала ме је она да ми каже да је Милошевићу позлило у затвору и да мора да иде у болницу. Ја сам окренуо ауто и отишао у затвор", сећа се Јовановић.

Каже да је затекао Милошевића који одбија да разговара са било киме и има притисак 200.

"Сви су били забринути. Ја сам ушао, поразговарао са њим и одвезао сам га својим колима на ВМА. Тамо је урађена коронографија. Мени је било јасно да сам вратио Милошевића Павковићу у наручје на ВМА. Наредног јутра сам дошао по њега и вратио га у затвор", каже Јовановић.

Истиче да му је Милошевић веровао јер га никада није лагао.

"Ај здраво, браћо Срби"

Јовановић каже да су, док је авион Хашког трибунала 28. јуна 2001. године био блокиран на аеродрому, на Институт за безбедност дошла два хеликоптера и да су оба полетела у истом тренутку - једним је Милошевић одлетео за Тузлу, а други је блефирао лет за Мађарску.

"Ја сам Милошевића привео до хеликоптера. Он се окренуо и питао ме да ли знам који је дан. Ја му кажем да немам појма. Он каже: "Тако ми и изгледаш, данас је Видовдан. Ај здраво браћо Срби'", прича Јовановић.

Када је ушао у хеликоптер, сећа се Јовановић, окренуо се пилот и рекао му да га је он возио и на Газиместан 1989. године.

"Када сам се померио до хеликоптера видео сам да је Милошевић сам унутра. Нико није размишљао ко ће да га испрати на том лету. Онда је дечко из мог обезбеђена ушао у хеликоптер да буде са њим", каже Чедомир Јовановић.