Мали: Србија спремна за примену Закона о пореклу имовине

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је Србија спремна за примену Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу и најавио да ће се први на удару усвојених решења наћи она лица код којих је највећа несразмера између законитих прихода и расхода.

Мали је подсетио да примена тог закона почиње 12. марта, оцењујући да ће се њиме повећати ефикасност борбе против корупције и спречити могућности пореске утаје и нелегалног стицања имовине.

Када је реч о изменама о којима посланици данас расправљају, Мали је објаснио да се ради о промени израза.

Предложена је, каже, измена израза "незаконито стечена имовина" у "имовина на коју се утврђује посебан порез", како се овај израз не би поистовећивао са изразом „имовина проистекла из кривичног дела".

Предложено је и додавање израза "издаци за приватне потребе физичког лица", који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.

Министар је указао да се закон односи на сва лица која поседују имовину која се не може оправдати њиховим законитим приходима, као и да предвиђа могућност испитивања целокупне имовине физичких лица, нарочито непокретности, удела у правном лицу, моторних возила, пловних објеката и ваздухоплова, штедних улога и готовог новца, као и других имовинских права.

Како је истакао, закон се односи на све грађане, чиме се, каже, искључује свака евентуална селективност у њиховој примени.

Предвиђено је, према речима министра, оснивање посебне организационе јединице Пореске управе за обављање послова одређених Законом.

Он је додао да ће јединице Пореске управе утврђивати увећање имовине физичких лица на основу података којима располаже и података које прикупи од других органа и организација, правних или физичких лица.

Каже да је оквиру Пореске управе формиран Сектор за порекло имовине, који ће се бавити тим пословима, а који за почетак броји око 20 инспектора.

Како каже, систематизацијом је планирано да их буде 60. "Ови инспектори тренутно пролазе и додатне стручне обуке, у чему имамо помоћ и подршку Међународног монетарног фонда. Као што видите, потпуно смо спремни за примену овог закона", рекао је Мали.

Мали: Закони важни за енергетски сектор и енергетску ефикасност

Министар Мали је представио и два законска предлога, која су важна за енергетски сектор и за повећање енергетске ефикасности.

Једним се, како је пренео посланицима, предвиђа давање државне гаранције за изградњу најсавременијег система за пренос електричне енергије, а другим се омогућава извођење радова на повећању енергетске ефиканости зграде ВМА у Београду.

Говорећи о Предлогу закона о давању гаранције Србије у корист Немачке развојне банке КфW, а по задужењу Акционарског друштва "Електромрежа Србије", Мали је рекао да се гаранција даје на износ од 40 милона евра, а на име обавеза из Споразума о зајму за спровођење Регионалног програма за енергетску ефикасност у преносном систему.

Регионални програм за енергетску ефикасност у преносном систему основан је, каже, ради обезбеђења националне енергетске безбедности земље и замене дотрајале мреже нижег напонског нивоа, системом већег капацитета и вишег напонског нивоа.

"Пројекат има огроман национални и регионални значај, јер ће омогућити транс-национални пренос енергије на великим растојањима уз минималне губитке, спајајући тржишта источне и западне Европе и гарантујући сигурно и стабилно снабдевање домаћих потрошача довољним количинама квалитетне електричне енергије", рекао је Мали.

Додаје да се реализацијом пројекта отвара могућност да електроенергетски систем Србије искористи свој географски положај и потенцијал, односно да у ближој будућности преузме улогу регионалног лидера у области електроенергетике.

Мали: ВМА захтева обнову 

Када је реч о Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму између Србије и Немачке развојне банке за пројекат "Енергетска ефикасност у зградама јавне намене и обновљиви извори енергије у сектору даљинског грејања - Озелењавање јавног сектора".

"Вредност споразума је 50 милиона евра, а новац ће бити искоришћени за унапређење система енергетске ефиканости зграде ВМА у Београду", поручио је министар. 

Како каже, ВМА одступа од савремених стандарда енергетске ефикасности, и после скоро четири деценије рада, зграда, техничке инсталације и дистрибутивни системи захтевају обнову, односно треба извршити њихово побољшање и одређене грађевинске интервенције како би се омогућила уштеда енергије.

Мали је нагласио да је Влада Србије веома посвећена унапређењу енергетске ефикасности и један од циљева у тој области јесте повећање енергетске ефикасности у свим секторима.

"Постоји велики потенцијал за уштеду енергије и трошкова у свим јавним објектима, а посебно у болницама које имају високу и константну потрошњу енергије, јер раде 24 сата дневно, непрекидно целе године. То важи и за Војномедицинску академију која је једна од највећих болница у Европи, изграђена 1981. године", напоменуо је министар.

Посланици пре разматрања закона постављали су питања Влади Србије и државним институцијама.