Дијалог власти и опозиције – шта предлажу стране

Дачић је рекао да очекује да у току следеће недеље обави разговор уживо или телефонски са Макалистером. Преко жице или не, разговор који би требало да пресече. Када, како, о чему ће преговарати власт и опозиција?

"Ми не можемо да причамо о политичким темама које се не тичу избора. Ми причамо о међустраначком дијалогу када је реч о побољшању изборних услова, не причамо о томе о идејама које некима падају на памет, а то је да се формира прелазна влада, па да сада то буде начин како да уместо избора дођете на власт", наводи Дачић.

ДСС који је остао и испод тог новог цензуса, жели дијалог, али без учешћа страних представника.

"Део опозиције ми није јасан, али ми није јасна ни власт заправо. Ја да имам одговорност за вођење државе данас, не бих прихватио посредовање ни ЕУ парламентараца ни Русије. Мислим да је стварно деградирајуће за државу да 2021. морамо да причамо о стању демократије у Србији и да то радимо са странцима", сматра Милош Јовановић из ДСС-а.

Услове и предлоге имају и странке које су бојкотовале изборе.

"Ми из Народне сматрамо да је потребно да дијалог буде што концизнији, да се опозиција договори која ће два преговарача или двојица или двоје бити присутни том дијалогу, да се исцртају одређене црвене линије око којих се постиже консензус, испод којих не бисмо ишли", наглашава Санда Рашковић Ивић испред Народне странке.

ССП са партнерима је израдила Платформу за дијалог у три тачке. Први услов је формирање Министарства за спровођење избора које би именовало поверенике у јавним предузећима, са задатком да спрече принудно гласање.

"Друга ствар је да се формира паралелно уредништво Информативног програма РТС и РТВ које ће бити именовано на нестраначки начин од струковних удружења, не политичких странака и које ће водити Информативни програм РТС-а и РТВ-а сваки други дан без смена у садашњем уредничком систему и трећа ствар је раздвајање избора - на свим нивоима да избори не буду спојени да се не би као сада злоупотребљавала пракса да се користи једно име да би се у суштини добили избори на свим нивоима", истиче Борко Стефановић из Странке слободе и правде.

Највећа владајућа странка напомиње да је до слова испуњено договорено у ранијим рундама дијалога и озбеђено више демократије. Тврде - остало је још отворених питања.

"Питање политичког оглашавања током предизборне кампање и видите, то јесте озбиљно питање зато што је пракса, рецимо за изборе 2020. показала да део бившег режима не оним медијима које непосредно контролише. И даље је склон да злоупотребљава политичко оглашавање, да политики огласи представљају као неке огласе који су обични голаси само да би их платили мање, односно само да не би платили порез на њих, па онда кажу нису то политички огласи, нису то полиичке поруке у спотовима у којима непосредно помињу Александра Вучића кажу - није то политички програм, то је неки школски програм и шта већ, само да не би платили порез", наводи Владимир Орлић из СНС-а.

Једна од организација са најдужим стажом праћења избора писала је Ивици Дачићу. Подржавају наставак дијалога и предлажу како да буде успешнији:

"Један од разлога због чега претходни дијалог није до краја дао своје резултате јесте и одређена врста неискрености коју су показале и владајуће странке и опозиција. Без те жеље да се у дијалогу успе, врло је тешко очекивати да ће се заиста на крају пута и доћи до позитивног резултата. Предстојећи дијалог би могао да буде краћи, да буде фокусиранији зато што су проблеми са којима се суочавамо познати и проблеми су адресирани и идентификовани на претходном дијалогу", поручује Бојан Клачар из Цесида.

Предлог ЦЕСИД-а је да у дијалогу учествују и парламентарне и ванпарламентарне странке, али уз одређену селекцију како се, кажу, не би губио фокус.