Кина тако далеко, а ипак близу - да ли су на помолу нови пројекти и инвестиције у Србији

После моста Земун-Борча и Коридора 11, Србија и Кина заједнички на изградњи топловода Обреновац-Нови Београд, на реконструкцији два термо-блока и изградњи новог у Термоелектрани Костолац, а чак две од три трасе пруге Београд-Будимпешта раде кинеске компаније.

Према подацима АПР-а у прошлој години, у Србији је пословало око две и по хиљаде фирми са већинским кинеским капиталом, које запошљавају 18.000 радника. 

"Србија је негде остала доследна оној својој политици четири стуба, спољној политици четири стуба, која се ослања и на Брисел, али и Москву и на Вашингтон и на Пекинг и није чудно да када немамо конкретне датуме и конкретне потезе са стране ЕУ да ми баштинимо остала три стуба која нису нужно Брисел", каже Стефан Владисављев из Београдског фонда за политичку изузетност. 

Прошле године забележен је и историјски максимум у робној размени од три милијарде долара. Изузев бакра, за осталу робу предност је ипак на кинеској страни - трећина од 2,3 милијарде долара укупног трговинскиг дефицита. 

Страхиња Суботић, истраживач Центра за европске политике сматра да ми имамо потенцијала само треба да знамо начин на који тај потенцијал можемо да искористимо.

"Једна од наших идеја јесте да се фокусирамо на провинције и градове јер свака провинција или град има барем милион становника и величине је наше државе, и мислимо да ту Србија има шансу да таргетира њихово тржиште, то микро тржиште уместо макро тржишта целе Кине", истакао је Суботић. 

Заједничка изјава о успостављању стратешког партнерства из 2009. године, иначе други по важности документ у кинеској дипломатији и даље је једина коју је Кина потписала са неком државом Западног Балкана, источне или централне Европе и која је ван клуба најразвијенијих земаља.

Сарадња у свим областима 

Даљи развој креће покретањем иницијативе "Појас и пут" којим је Кина јасно рекла да је заинтересована за проширење сарадње са Србијом у свим областима. То је потврђено и потписивањем Свеобухватног стратешког партнерства 2016. којим је Србија апсолутно уцртана на кинеској мапи партнера у свету. 

"ЕУ смета не због тога што се она осећа угроженом као таквом, већ због тога што потенцијално може доћи до преношења не само до неких економских већ до неких политичких последица", каже Стефан Владисављев. 

"Мислим да је у интересу власти из Београда да покажу и због саме ЕУ да је заправо Србија посвећена једном транспарентном процесу када је у питању сарадња са трећим актерима и да на тај начин покаже да наша сарадња са Кином неће наштети нашем путу ка ЕУ", каже Страхиња Суботић, истраживач.

Очекивања аналитичара 

Аналитичари оцењују да ће се српско-кинески односи наставити узлазном линијом и очекују нове пројекте, инвестиције и зајмове, пре свега у инфраструктуру и енергетику. 

"Ту пре свега мислим на зелене технологије. Кина је један од највећих произвођача соларних панела на свету и несумњиво да постоји простор и за једну сарадњу која би била и у интересу ЕУ и у интересу нас", рекао је Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове.

Економско одмеравање снаге Кине и Америке неће се окончати са новом америчком администрацијом па се могу очекивати притисци на друге државе.

Са друге стране, упркос декларацији о стратешком ривалству процењује се да је Европа на прагу потписивања свеобухватног споразума о европским инвестицијама у Кини, што пре свега иде на руку Берлину и Паризу.