Србија и Израел – Kосовски мит и догодине у Јерусалиму

Мада су неки у Израелу прославили што ће се у Јерусалиму, осим америчке и амбасаде Гватемале, наћи и амбасаде Србије и Kосова, мада су прославили ново признање државе Израел, после договора у Вашингтону било је оних који су писали да Трампов "Балкански споразум" Израелу доноси више штете него користи.

"Признање Kосова је балканска грешка Израела", написао је у Џерусалем посту Мајкл Фројнд, познати новинар, који је некада радио и у кабинета премијера Бенјамина Нетанјахуа, а данас је председник Друштва израелско-српско пријатељства.

Фројнд за РТС каже да је био веома изненађен, као и много Израелци, због документа из Вашнгтона од 4. септембра.

"Више од 10 година, као ствар принципа, Израел је одбијао да призна косовски покушај да прогласе независност, то је за Израел била ствар принципа, да не признаје декларацију о независности. Тако да смо сви били изенађени одлуком од 4. септембра, када је објављено да ће Израел преокренути политику и признати Приштину. Верујем да је то био производ јаког америчког притиска. Америка је већ неколико година притискала Израел, и нажалост, изгледа да је политика победила принципе", каже Мајкл Фројнд.

Александар Николић, почасни конзуле Србије у Беер Шеви у Израелу, присећа се да се Израел пуних 12 и по година одупирао.

"Ја се врло добро сећам Kондолизе Рајс и притиска на ондашњег министра спољних послова државе Израел, нашег пријатеља Авигдора Либермана. Од тада имамо цео низ јасних изјашњавања по том питању, Аријела Шарона министра, Ељакима Ецнија, посланика у Kнесету, односно парламенту, и одупирања све до данашњег дана", наводи Николић.

Израелки премијер Бенјамин Нетанјаху јуче се житељима Косова обратио писмом из Вашингтона поводом Рош Хашане, прославе јеврејске Нове године. Израелски премијер је у писму истакао да "ове нове године пружа руку пријатељства људима на Косову".

За Доналда Трампа најважнији део споразума из Вашингтона био је онај везан за Израел. Мада ће неки рећи да је све било у служби његове унутрашње политике. Споразум предвиђа да Kосово и Израел успоставе дипломатске односе, а да Србија до јула идуће године своју амбасаду из Тел Авива пресели у Јерусалим.

Професор Факултета политичких наука у пензији Иво Висковић верује да би пребацивање српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим било јако лоше за нас.

"Јерусалим има и за Јевреје и за Арапе једнак значај, као Kосово за нас, историјски, митски, па чак и култни, и нимало неће бити једноставно одржавати односе са арапским светом ако пребацимо амбасаду. Није случајно што се ниједна земља осим Гватемале није придружила Србији по том питању. И мислим да је Трамп злоупотребио овај састанак, инструментализујући га у своју користи, јер нама никако не иде у прилог да кваримо односе са арапским светом. Пошто би то значило ново проблематично питање које би поново погоршало ситуацију на Блиском Истоку", сматра некадашњи амбасадор и професор ФПН-а.

Мајкл Фројнд верује супротно. "Ми смо одушевљени одлуком председника Вучича да пресели амбасаду у Јерусалим, Јерусалим је за Јевреје оно што је Kосово за србе, колевка наше цивлизације, срце наше нације, и Јерусалим је одувек био кључна тачка снова свих Јевреја. Након 2000 година егзила, кад смо се вратили у ову земљу, и када смо повратили наш суверенитет и повратили Јерусалим, једино је исправно да српска амбасада треба да буде у Јерусалиму, нашем главном граду", каже Фројнд.

Доналд Трамп пре две године преселио је америчку амбасаду у Јерусалим. За Израел то је главни град од 1980. године. 

Јосип Броз и стварање израелске државе

Положај Јерусалима одређује међународну политику према Израелу и Палестини још од краја '40. односно од времена када је Јеврејима признато право да имају модерну државу 1948. Први човек социјалистичке Југославије Јосип Броз Тито помогао је стварању те државе.

Новинар и дипломата Драган Бисенић подсећа да је још 1944. Броз омогућио великом броју Јевреја да се извуку из Мађарске и Румуније, преселе се у Палестину и тако се спасу Холокауста.

"Kада долази до напада арапских земаља 1948. дан након проглашења државе Израел, Југославија има још важнију улогу јер помаже да се директно испоруче авиони из Чехословачке, чувена операција Велвета, са подгоричког и никшићког аеродрома, све скупа негде око 50 који су до краја 1948. играли важну улогу у одбрани Израела. Поред тога није занемарљива ни улога партизанских командатанта који ће касније играти важну улогу у израелској војсци. Један је био пилот Езер Вајсман, једна од важних фигура у време кад је склапан мировни споразум из Kемп Дејвида. А оно што је за нас занимљиво је што ће он бити први председник Израела и он ће послати првог амбасадора у Србију, након што су 90их година обновљени односи две земље", наводи Бисенић.

Професор Иво Висковић подсећа на 1948. и улогу Југославије у првим данима стварања јеврејске државе.

"Kада се у Генералној скупштини УН расправљало о тој држави 1947. године, Југославија је предложила да се створи палестинско-јеврејска федерација, само Индија је подржала тај предлог, али то је занимљиво да смо се тад разишли и са Совјетским Савезом. Уз то, кад је почео Први јеврејско-арапски рат, Тито је дозволио да се преко нас превози оружје из источноевропских земаља, преко луке Бакар код Цриквенице, и то оружје је спасило Јевреје у том тренутку, јер су они били пред великим поразом. То је значило директну подршку стварању јеврејске државе, при чему је један моменат био одлучујући – за Тита су Израелци представљали земљу на чијем су челу били лево оријентисани људи, лабуристи, за разлику од арапских режима који су, како је Тито тад говорио, били реакционарни", каже Висковић.

Ствари се мењају када Јосип Броз среће египатског председника Насера педесетих година, који за једног од будућих лидера Несврстаних постаје прогресивни лидер. Ако је и имао дилему, Тито је више није имао после инвазије на Суец 1956.

Деценију касније, у јуну 67. почиње Шестодневни израелско-арапски рат, а Јосип Броз већ је одабрао страну. Тито лично одлучује да прекине дипломатске односе са Израелом, Kоча Поповић касније ће сведочити да о томе није ништа знао. И тај прекид ће трајати четврт века.

"Тито је очито рачунао да ће тиме, заједно са свим другим земљама трећег света, извршити на њих такав притисак да ће Израел морати да се повуче, и то је била једна од ретких, али заиста велика Титова грешка, и тај прекид односа нам није користо као што није користио ни самим арапским земљама", истиче Висковић.

Међународни положај Јерусалима 

После Шестодневног рата 1967. Израел заузима Источни Јерусалим, и тако је до данас. У њему се налазе најсветија места три монотеистичке религије - јудаизма, хришћанства и ислама попут Храмске горе, Зида плача или Западног зида како га зову Јевреји, џамије Ал Акса, Kуполе на стени и Цркве васкрсења Христовог.

Kада је Израел 1980. прогласио Јерусалим за свој главни град, тамо је преместио Kнесет (парламент), владу и министарства.

Међународна заједница признаје Тел Авив као главни град Израела, а у том граду се налазе скоро све амбасаде. Тако је било до одлуке Доналда Трампа да амбасаду пресели у Јерусалим. Ако би Србија до јуна тамо преместила амбасаду, била би прва европска земља која је то учинила.

Почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић верује да би на тај начин охрабрила и друге, јер, како каже, јеврејски народ никад није имао други верски и национални центар осим Јерусалима.

А односи Југославије и Израела, од 1967. до почетка деведесетих, су време покиданих нити, како је тај период описао новинар Боривој Ердељан. Ипак, то време имало је ретке додире. На пример гостовање кошаркаша Макабија у Београду седамдесетих година које је, у недостатку политике, изгледало скоро као политичка посета, како је забележио Ердељан.

"Све време док су ти дипломатски односио били прекинути, Тито је одржавао присне односе са председником Светског јеврејског конгреса Нахумом Голдманом, он је од средине шездесетих настојао да посредује у сусрету између Голдмана и прво председника Насера, па Садата, и да учествује у склапању мира између арапских држава и Израела, та комуникација је била позната само највишим дипломатским ешалонима Југославије, али она није ишла даље и она је била замена за ту врсту званичних односа", наводи Драган Бисенић, некадашњи амбасадор у Египту. 

Милошевићево тражење савезника у Израелу 

Југославија у то време у спољној политици прати Палестину и све до краја осамдесетих година готво да нема односа са Израелом. Југославија 1989. и званично признаје Палестину. Велика делегација Србије, предвођена премијером Станком Радмиловићем, у лето 1990. године одлази у Израел, а одржава се и Српска недеља.

О тој посети Драгану Бисенићу говорио је и Слободан Милошевић, у последњем интервјуу са слободе, који је дао за израелски лист Харец 2001.

"У том интервјуу он је говорио о свом односу према Израелу и израелској држави, поменуо је да је он био први који је послао ту делегацију, говорио је о сличностима и аналогијама Јевреја и Срба", наводи Бисенић.

Ипак, у време када се мењао свет, савезници су већ били одабрани. Израел као традиционални савезник Америке био је далеко од Београда.

"Санкције које су тада биле примењене према СРЈ су биле толико јаке да је Милошевићу било важно да придобије партнере односно савезнике, и то је покушано са Јеврејима при чему није учињено нешто што би било врло опасно, није се користио тај моменат јеврејско-муслиманских сукоба и интереса, с обзиром на стање у Босни и то је учињено на један вешт начин, успостављени су односи, али даље се није ишло, није се тражила никаква директна помоћ од Израела, било је прича да је Израел дотурао неко оружје, али мислим да је то била више прича него истина, колико сам ја могао проверити, то није тачно", каже Иво Висковић.

У време рата у Југославији, различлите групе и политичари из Израела различито су гледали према Београду, и према рату у Босни.

"Током отварања Музеја холокауста у Вашингтону 1993. дошло је до снажне осуде политике Србије, вероватно под притиском неких европских, али и исламских земаља. Трајао је рат у Босни, онда су те слике из Мањаче и других места врло лако пренете, и једном великом пропандном акцијом идентификовано је страдање Муслимана са страдањима Јевреја и догађајима у холокаусту", присећа се Драган Бисенић.

Све до данас српски званичници нису заборавили и стално подсећају на речи министра иностраних послова Израела Аријела Шарона, који се супростављао НАТО бомбардовању 1999. године.

Шарон, министар у влади Бенјамина Нетанјахуа, бомбардовање је називао "бруталним интервенционизмом" и против Срба и против Албанаца и позивао на враћање за преговарачки сто. Наравно, било је и оних који су мислили другачије.

Израел, од 2008. до данас није признао независност Kосова, водећи рачуна и о својим националним интересима.

"Израелско опирање америчким интересима кад је реч о ономе што се дешавало у Југославији, касније Србији и Црној Гори и Србији, укључујучи и ових 12 и по година, је нешто што је без преседана у израелској спољној политици до данашњег дана која упућује на две ствари, једна која је везана за израелске интересе, да нема прихватања никаквих наметнутих клаузула без директних преговора и онога што је постигнуто за преговарачким столом, а са друге стране, Израел истински доживљава Србију као пријатељску земљу", сматра Александар Николић, конзул Србије у Израелу.

Да ли се Србија окреће Израелу? 

У последње време Србија и Израел доста сарађују на ономе што се зове култура сећања на страдање у Другом светском рату. На Дан државности Србије одликован је Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал", центра који је истраживао холокауст, гонио нацистичке злочинце, борио се против антисемитизма.

Највећи светски меморијални центар који чува сећање на страдале Јевреје у Другом светском рату налази се у Јерусалиму. У меморијалном центру Јад вашем, међу именима највећих концентрационих логора Другог светског рата налази се и логор Јасеновац. 

"Постоји свест о некој врсти заједничке митологије са Србијом, ја сам разговарао са великим историчаром, једним од највећих историчара 20. века, Ериком Хобсбаумом, који је поредио Kосово са Масадом, где су Јевреји страдали, али то страдање је веома снажно у израелској и јеврејској култури, одмах после Јерусалима, та чврста повезаност са историјом, тај однос према миту који се врло често потцењује и сматра неком врстом нижеразредног осећања, иако ту суштински није тако, је још једна ствар која повезује Израел и Србију", каже Драган Бисенић.

Последње две деценије политика Србије правила је равнотежу у односа на Израел и Палестину. 2011. године Србија је гласала за пријем Палестине у Унеско. Подржала је и неке резолуције за које Израел није гласао, али се Београд држао углавном неутрално. Kад год би званичници одлазили у посету Израелу, ишли су и у Палестину. И обрнуто.

Да ли се након Споразума у Вашингтону нешто мења? Професор Факултета политичких наука из Загреба Дејан Јовић сматра да је једина логика Србије та да очекује неку компензацију, и то кроз најближе односе са Израелом.

Тиме би, сматра Јовић, Србија ојачала своју спољнополитичку позицију јер ниједан амерички председник, па ни Бајден ако победи, неће радити против Израела. Да ли Србија онда треба све карте да баци на Израел због јаког светског јеврејског лобија?

"Ја мислим да је то један велики мит", каже Иво Висковић. "Тачно је да су утицајни у многим државама, нарочито САД, да имају своје заштитнике, међутим по мом дубоком уверењу стављање на страну Израела би било једнако лоше као стављање на страну Палестинаца. Наш интерес није да се у њиховом сукобу опредељујемо, ми би се морали држати неких принципа, јер се то што се тамо дешава може тумачити и као наш став о питањима од интереса за Србију, конкретно Kосово", наводи професор ФПН-а.

"Само пресељење амбасаде у Јерусалим до 1. јула ни на који начин не прејудицира коначну зелену линију унутар Јерусалима. Данас такве амабсаде имају само САД и Гватемала, својевремено имале су и Ел Салвадор, и Kостарика, био је такав покушај Прага и Букурешта, и он је био спречен од стране Европске уније, значи сваки однос према тој зеленој линији, нечему што је повучено још у Родосу фебруара 1949. у рату за независност", каже конзул Александар Николић.

Односи дужи од једног века почели су када је Србија 1917. потписала Балфорову декларацију, чиме је Јеврејима признато право на државу у Палестини. Сада Јевреји косовским Албанцима признају право на државу.

Односи Србије и Израела можда улазе у фазу коју ни саме две државе нису желеле. И које ће у многоме зависити од тога да ли ће Доналд Трамп и после јануара 2021. седети у Белој кући.