Србија захтев за чланство у ЕУ поднела пре 11 година, може ли да постане чланица за четири

"Верујем да на крају мандата следеће, тј. ове владе коју ћемо сада да формирамо, можемо да завршимо преговоре о чланству са ЕУ. То значи до краја 2024. године, што значи да би било реално да до краја 2027. постанемо чланица ЕУ", рекао је председник Александар Вучић.

Иако је после ове изјаве, као хладан туш дошла вест да Србији неће бити отворено поглавље 2- оптимизма има, не само код председника државе. Познаваоци га базирају на листи држава које су биле за отварање.

Међу њима је Француска, са до сада најчвршћим ставом да су Унији потребне унутрашње реформе пре проширења. Заокрет, сматра се, не долази случајно.

"Мислим да ЕУ размишља геостратешки у овом тренутку и види да тај празан простор који она оставља на неки начин другима, да други улазе у тај простор. Све више присуство Кине, Русије у Србији и они схватају да то њима у суштини не одговара", наводи Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије.

Повољна по српске интеграције могла би да буде и борба око посредовања у дијалогу Београда и Приштине.

"Одавно нисам видео оволики ривалитет између ЕУ и Америке. ЕУ је увек била нека врста подређене стране, а сада се бори да покаже САД да она неће дозволити да се проблеми на њеном тлу решавају ван Уније и то је једна новина", додаје Зечевић.

Пример Словачке показује да је све могуће

Упркос позитивним сигналима из Брисела, питање је да ли Србија може у наредне четири године да заврши посао започет још 2009. године, када је поднела захтев за чланство. Од 2015. до данас отворила је 18 од укупно 35 поглавља, привремено затворила само два.

"Не треба много математике да би се израчунало да садашњим темпом преговора, они не могу да се заврше у догледној будућности и да је потребно драстично убрзање преговора да би они били завршени до 2024. Је ли тако нешто ипак изводљиво - треба се сетити да је сама Европска комисија Јункерова рекла да је то могуће, дала је први пут рок да би Србија до 2025. могла да постане чланица Уније", напомиње Душан Гајић, извештач РТС-а из Брисела.

Пример Словачке показује да је све могуће - за две године је отворила сва поглавља, за још две их затворила. За такву динамику потребна је политичка воља обе стране.

"То што је говорио председник није нереално, за то постоји стратешка основа. Унија је са своје стране урадила што је до ње. Ја сам сигурна да ЕУ већ данас спремна да прими државу која је демократска, која има развијене институције које гарантују примену права које могу да докажу да се ефикасно боре против криминала и корупције и које су на одређеном економском нивоу. Ко не би примио такву државу", казала је Наташа Драгојловић из Националног конвента о ЕУ.

Колико су поменуте ставке Унији важне показује став седам чланица - отварање поглавља о слободи кретања радника нису подржале због недостатака и кашњења у реформама у области владавине права.