Статусно неутрални Самит ЕУ – Западни Балкан, Унија тражи јавно признање за пружену помоћ

Иако је самит у Загребу планиран много пре избијања епидемије коронавируса, развој догађаја неминовно је тему солидарности и борбе против последица кризе поставио у први план.

Европска унија жели да нагласи да је најпоузданији партнер региона и преокрене перцепцију да су други партнери учинили више на санирању последица епидемије на Западном Балкану.

"Чињеница да подршка ЕУ далеко премашује оно што је било који други партнер пружио региону заслужује јавно признање", наглашава се у нацрту заједничке декларације ЕУ у који је РТС имао увид. 

У документу се подсећа да је ЕУ до сада за регион издвојила укупно 3,3 милијарде евра као подршку за сузбијање епидемије и њених последица, што кроз комбинацију грантова и повољних кредита, укључује непосредну подршку здравственом сектору и помоћ за санирање социјално-економских последица.

План за дугорочни економски опоравак после пандемије

Лидери ЕУ затражиће од Европске комисије да припреми "робустни инвестициони и економски план" за дугорочни економски опоравак економије после завршетка пандемије коронавируса.

Овај план требало је заправо да буде главни елемент Загребачког самита, али је његово објављивање одложено за јесен. План би требало да помогне Западном Балкану да ухвати корак са ЕУ и "припреми га за учешће на заједничком тржишту", у складу са ранијим најавама Европске комисије и неких земаља чланица о појачаном ангажману ЕУ на економском плану.

Значајну улогу у томе требало би да играју мере у области транспортне повезаности, дигиталне економије, здравства, образовања, социјалне политике и отварања нових могућности за младе, али детаљи тог плана и износ средстава остају отворена питања која ће вероватно зависити од исхода расправе о новом буџету ЕУ и стварне политичке воље земаља чланица.

Самит формално није о проширењу, али потврђује европску перспективу

У тексту Загребачке декларације коју ће усвојити лидери ЕУ наводи се да ЕУ "недвосмислено подржава европску перспективу Западног Балкана".

Иако се речи чланство и европске интеграције не помињу, текст се позива на закључке самита у Загребу 2000. и самита у Солуну 2003. године, када је обећање чланства Балкана у ЕУ први пут стављено на папир.

С друге стране, парадоксално, званичници ЕУ наглашавају да видео самит ЕУ – Западни Балкан "није о проширењу" и да ће се овом темом бавити други форуми, иако је јасно да је главни оквир за односе две стране управо процес проширења и европске интеграције.

За тако нешто, према изворима ЕУ, постоје бар три разлога. Најпре, за земље које не признају независност Косова, пре свега Шпанију и Кипар, није могуће учешће на самиту о проширењу заједно са представницима Приштине, јер је процес проширења и чланства резервисан за признате државе.

Избацивање речи "проширење" је уступак земљама које не признају Косово. Осим тога, самит о проширењу би можда морао да укључи и Турску, што такође није била идеја организатора.

Најзад, проширење и даље остаје осетљива тема за многе скептичне земље чланице које би радије да се овом темом баве што дискретније.

Перспектива чланства је двосмерна улица

У Загребачкој декларацији, ЕУ потврђује европску перспективу Западног Балкана, али од лидера региона тражи потврду да ће се држати европских вредности и наставити са реформама.

У завршном тексту Декларације појачан је речник којим се од партнера на Балкану тражи "строго придржавање темељних вредности ЕУ, принципа демократије и владавине права".

ЕУ истиче да ће повећање економске и друге помоћи бити везано за конкретан напредак у владавини права и социјално-економским реформама, као и за придржавање европских вредности, правила и стандарда.

Документ наглашава да лидери Западног Балкана треба да обезбеде строго придржавање темељних вредности, демократских принципа и владавине права, упркос увођењу ванредних мера за сузбијање коронавируса, као и да цивилно друштво и медији играју кључну улогу у процесу демократизације.

Статусна неутралност самита, нема државних симбола

Како би се обезбедило да на самиту учествују сви лидери ЕУ и сви лидери Западног Балкана, укључујући и представнике Приштине, видео-конференција ће бити огранизована по принципу "статусне неутралности".

У пракси то значи да ће сви учесници конференције користити исту визуелну позадину коју ће доставити организатор, са именом састанка, али без државних симбола и званичних назива функција, само уз навођење личних имена учесника.

Током припрема, Шпанија и Кипар били су најгласнији у инсистирању на статусној неутралности, као услову за њихово учешће на самиту.

Пре две године, на сличном састанку у Софији тадашњи шпански премијер Маријано Рахој учествовао је само на радној вечери са лидерима ЕУ, али није присуствовао заједничком састанку са Западним Балканом, јер није желео да буде за истим столом са представником Косова.

Из истог разлога статусне неутралности, представници ЕУ и Западног Балкана неће заједнички усвојити Декларацију, већ ће то учинити само лидери ЕУ, док ће лидери Балкана бити позвани да јој се "придруже" 

Европски званичници наводе да су сви лидери ЕУ потврдили учешће на видео-конференцији у среду, 6. маја.