"Мали Трамп" улази у преговоре Београда и Приштине

За поједине посматраче у Бриселу ово је пак својеврсни обрт, будући да су многи помислили да је, недавним избором Метјуа Палмера за специјалног изасланика за Западни Балкан, Вашингтон заправо изабрао свог човека који ће покушати да одмрзне већ дуже време замрзнути дијалог Београда и Приштине и погура ка споразуму две стране.

Будући да Палмер важи за дипломатски кадар близак америчкој Демократској странци, многи су закључили да ће све ићи у правцу тога како да се Београд натера да призна независност Косова.

Гренелово изгледно именовање, међутим, указује да је Трамп ипак заинтересован да има себи блиског човека који ће се бавити преговорима Београда и Приштине.

Гренел важи за особу коју Трамп изузетно цени, између осталог, и због сличног "булдожерског" политичког стила.

Колико је Гренел близак Трампу можда најбоље сведочи то да је у медијским спекулацијама својевремено словио за најизгледнијег кандидата за америчког амбасадора при Уједињеним нацијама, што је позиција на нивоу члана председниковог кабинета, а откад је Џон Болтон смењен, Гренел је важио за једног од пет кандидата за новог саветника за националну безбедност.

У време председника Џорџа Буша Млађег, Гренел је осам година био портпарол америчке мисије при УН да би доласком демократа и Била Клинтона на власт основао консултантску компанију за међународне стратешке комуникације и упоредно био стални коментатор ТВ станице Фокс њуз.

Међу првима је подржао Трампа да се уопште избори да буде председнички кандидат републиканаца, што му је, сматра се, осигурало врло блиске везе са Трампом и могућност да буде на директној вези с њим.

Средином септембра, Гренел је био у Вашингтону и састао се са Трампом, када је очигледно договорено именовање за изасланика за преговоре Београда и Приштине. Истини за вољу, Гренел се већ незванично уплео у ову проблематику и знатно пре тога.

Састанак са Тачијем 

Гренел је у децембру прошле године у амбасади у Берлину примио косовског председника Хашима Тачија, који му је наводно тада обећао укидање приштинских казнених царина на српску робу.

Вашингтон пост је тада писао да је Гренел Тачија позвао на директне преговоре Србије и Косова, као и изразио забринутост због положаја геј права на Косову. Гренел је, иначе, декларисани хомосексуалац и важи за највише рангирану геј особу у Трамповој администрацији.

Гренелови прсти на Балкану видели су се и у априлу ове године, када су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон организовали вечеру у Берлину за председнике и премијере земаља Западног Балкана са намером да том приликом подстакну одмрзавање дијалога Београд–Приштина.

Пре те вечере, он је у амбасади примио косовску делегацију, после чега није била званичних саопштења.

Служба у Берлину 

Шта је могуће од Гренела очекивати и зашто га многи у Немачкој зову "Мали Трамп", можда најбоље сведочи његово службовање у Берлину протеклих годину и по дана.

Он не само што свим средствима настоји да натера Немце да воде политику у складу са америчким интересима већ их без превише устезања јавно притиска и критикује.

Његово понашање је разуверило све који мисле да се само на Балкану може чути да амерички амбасадор одређује да ли је земља у којој службује "на правој страни историје", расправља о томе куда ће ићи новац пореских обвезника, јавно критикује министре или им чак прети санкцијама уколико донесу неку одлуку.

Одмах пошто је предао акредитиве немачком председнику Франк-Валтеру Штајнмајеру, Гренел је у Трамповом стилу на Твитеру саопштио да ће америчке санкције циљати кључне секторе привреде Ирана те да "немачке компаније које послују у Ирану треба моментално да спусте ниво својих операција".

Узалуд му је на Твитеру ветеран немачке дипломатије Волфганг Ишингер поручио: "Ако желите да избегнете невоље, објашњавајте политику своје земље и лобирајте код земље домаћина, али никада јој немојте рећи шта да ради. Немци воле да слушају, али не прихватају инструкције."

Узалуд је љутито реаговао и шеф немачке дипломатије Хајко Мас. Гренел се није зауставио нити ублажио реторику. Напротив.

Притисци на Берлин 

Уследила су оштра убеђивања да Немачка, Француска и Велика Британија следе САД и изађу из иранског нуклеарног споразума и уведу санкције Ирану.

Потом су уследиле претње трговинским ратом због превеликог немачког суфицита у трговини са САД, притисци да Немачка повећа буџет за војску, па да у свом ваздушном простору забрани летове иранској авио-компанији "Махан ер", да одустане од пројекта изградње гасовода "Северни ток 2" од Русије до Немачке, затим критике немачке политике према избеглицама...

"Мали Трамп" није стао са америчком шок-терапијом за Немце, али и целу ЕУ. Напротив. Ударио их је тамо где их највише боли.

У интервјуу за амерички десничарски портал Брајтбарт, наговестио је да намерава да се умеша у европску политику како би "оснажио конзевративце широм Европе".

Будући да, када је Немачка у питању, ту очигледно није мислио на владајуће демохришћане, већ на десничарско-популистичку Алтернативу за Немачку (АфД), што је упалило црвену лампицу у Берлину. Не само због могућег утицаја на националном нивоу, већ због страховања да би Гренел могао да подупре уједињавање крајње десничарских и анти-ЕУ снага на нивоу целе ЕУ.

Како је Берлин реаговао на притиске Гренела 

Премда су неки његови потези били директно кршење члана 41 Бечке конвенције, који каже да дипломате "имају обавезу да се не мешању у унутрашње послове" земље домаћина, Берлин се није усудио да протера непожељног изасланика.

Прво су настојали да се са њим чешће састају како би успели да му објасне немачку политику.

Али, када су схватили да он радије иде на догађаје у организацији АфД-а или на јавне састанке са личностима и представницима организација, које важе за исламофобне или анти-Меркел и анти-ЕУ настројене, немачки званичници су одустали.

Штавише, настоје да га "политички изолују" у Берлину.

Међутим, бес немачких политичара, а нарочито парламентараца је прокључао када су пре неколико месеци у истраживању дописника Волстрит џорнала из Берлина откривени детаљи како Гренел притиска владу Ангеле Меркел да одустане од изградње "Северног тока 2", попут тога да је писао немачким компанијама које учествују у пројекту, претећи им америчким санкцијама ако не одустану од гасовода.

Истовремено је објављено да је у писму немачком министру економије Петеру Алтмајеру практично претио да ће, уколико Немачка прихвати да технологија кинеског концерна "Хуавеј" буде коришћена у ширењу немачке брзе 5-Г мобилне мреже, америчке обавештајне службе смањити или чак прекинути размену обавештајних и осталих података са немачким колегама.

Немачки буџет за одбрану на удару

Није био ни завршен талас критика немачких политичара, коментатора и новинара, а уследио је нови Гренелов удар.

Овог пута због тек објављеног предлога немачког буџета за период од 2020. до 2032, у којем се види да ће Немачка и даље бити далеко од тога да на одбрану троши најмање два одсто бруто друштвеног производа (БДП), колико је НАТО одредио као жељени циљ њених чланица.

Према плану, немачка издвајања за одбрану сваке године расту у милијардама евра, али у процентима БДП-а расте врло споро од прошлогодишњих 1,25 одсто БДП-а до нивоа од 1,37 одсто у 2020, да би 2023. поново пао на тек 1,25 одсто.

Гренел је ово критиковао речима да то што "немачка влада чак разматра смањење свог ионако неприхватљивог доприноса војној спремности представља узнемирујући сигнал Немачке за преосталих 28 савезника у НАТО-у".

Овај иступ довео је до тога да је потпредседник опозиционих немачких либерала (ФДП) Волфганг Кубицки тражио од немачког шефа дипломатије да "одмах прогласи Ричарда Гренела персоном нон грата".

Кубицки је истакао да "ко год да се, као амерички дипломата, понаша као да је високи комесар окупационе силе, мора да научи да постоје границе наше толеранције".

Према његовим речима, он овим не жели да брани овај буџетски план, али "не можемо више да толеришемо да се амерички амбасадор изнова и изнова меша у политичка питања суверене државе".

Из Социјалдемократске партије (СПД), из чијих редова је шеф дипломатије али и министар финансија који је писао предлог буџета, нису говорили о протеривању, али су подједнако жустро одговорили.

Шеф посланичке групе СПД-а у Бундестагу, Карстен Шнајдер, истакао је да је Гренел "један потпуни дипломатски промашај" те да амбасадор "већ дуго негује тон и стил који је неприхватљив између блиских савезника". Како каже, "све то подсећа на понашање једног насилника", а поновљене "грубе провокације" наштетиле су трансатлантским односима.

Ефекти Гренеловог притиска 

Премда су поступци "малог Трампа" без сваке сумње повећали антиамеричке ставове међу Немцима, када се саберу учинци овог амбасадора испоставља се да његови притисци и мешање у унутрашње послове нису тако неделотворни.

Под његовим притиском, Немачка је пристала да на северу земље гради најмање два терминала за претакање ЛНГ-а. Иако не одустаје од "Северног тока 2", она је тиме први пут пристала да увози знатно скупљи течни гас направљен процедуром фрекинга, којим Американци желе да буде замењен руски гас којим се "напаја" Европа.

Можда није променио немачку политику према иранском нуклеарном споразуму, али су његови притисци утицали да велики немачки концерни, као што су "Фолксваген", "Дајмлер", "Сименс" и "Алијанц", одустану од амбициознијих инвестиција у Ирану иако су се тамо тек вратили после две деценије паузе.

Осим тога, Берлин је пристао да забрани летове "Махан ера" у Немачкој, јер Американци тврде да је ова иранска авио-компанија помагала акције иранске Револуционарне гарде у Сирији.

Немачка није подлегла уценама које се тичу технологије "Хуавеја", али је канцеларка поручила кинеском концерну да "када раде у Немачкој, кинеска држава не може да приступи свим информацијама свих кинеских производа". Осим тога, она је истакла да је за њену владу "безбедност од великог значаја, нарочито по питању ширења 5-Г мреже, због тога ми за нас дефинишемо сопствене стандарде".

Дакле, званични Берлин не жели да у потпуности "зарати" са Вашингтоном па ни са самим Гренелом те прави уступке, уз наду да би 2021. могао да буде промењен станар у Белој кући.

У међувремену, отворено је питање да ли преговори Београда и Приштине бити још једна тачка спорења Берлина и Вашингтона. Како ствари стоје, много зависи од тога да ли су се Гренел и Трамп на септембарском састанку у Овалној соби договорили да су спремни да прихвате промене граница којима се Ангела Меркел одлучно противи.