ЕК: Србија и Црна Гора највише напредовале, Турска назадује

Реч је о извештајима о напретку Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније, Косова*, Албаније и Турске.

Најдаље су, како је констатовано, у процесу одмакле Црна Гора и Србија.

Када је реч о Србији, у кључној области владавине закона било је одређеног напретка, али треба појачати напоре и постићи више резултата у стварању климе за слободу изражавања, јачању независности и ефикасности судства, као и одрживе борбе против криминала и корупције.

Кад је реч о нормализацији односа са Приштином, каже се да је потребан хитан напредак у дијалогу који води свеобухватном правно обавезујућем споразуму.

Висока представница ЕУ Федерика Могерини каже да је убеђена да је такав споразум могућ, али да је потребно применити и раније постигнуте договоре.

Извештај похваљује добре резултате економских реформи, посебно у виду макроекономске стабилности, контроле буџетског дефицита и инфлације, али и потребу да се поправи пословна клима и доврше крупне структурне реформе јавне управе, пореских органа и државних предузећа.

Одређени напредак, каже Извештај, постигнут је и у области реформе јавне управе, али додаје да Србија тек треба да испуни своје циљеве, професионализује администрацију и одржи капацитете за бављење питањима чланства у ЕУ.

Укупно гледајући, Србија је играла конструктивну улогу у односу са суседним земљама у региону и ЕУ, наводи се у извештају.

Извештај је битан јер би налази пре свега у области владавине права могли да утичу на број нових поглавља које би Србија могла да отвори у јуну.

У децембру су отворена два, представници Србије кажу да смо спремни за још пет, али то ће зависити и од овог извештаја које ће земље чланице консултовати у доношењу одлуке.

Косову* је генерално приписан спор напредак с обзиром на то да пет држава чланица не признаје једнострано проглашену независност, а истовремено се очекује да се више ангажује у дијалогу са Београдом, с посебним нагласком на потребу спровођења свих споразума постигнутих током тог дијалога. 

Раније данас, шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици предао је премијерки Србије Извештај ЕК о напретку Србије у процесу приступања ЕУ.  

Извештаји за земље региона

Македонија и Албанија имају статус кандидата и чекају датум за отварање преговора, док је БиХ недавно предала Упитник и чека мишљење Комисије о захтеву за чланство.

Косово бележи најспорији напредак, а уз то, пет земаља чланица ЕУ не признају једнострано проглашену косовску независност, пренеле су агенције.

Комисија је препоручила отварање преговора са Албанијом, уз оцену да је та земља постигла добар напредак, посебно у областима реформе јавне управе, јачању независног судства, борби против тероризма и организованог криминала, заштити људских права и права мањина.

Позитивно је оцењен и напредак Македоније, која статус кандидата има још од 2005, али је њено отварање преговора у застоју због противљења Грчке због имена те бивше југословенске републике.

Због чињенице да Атина и Скопље већ неколико месеци преговарају о промени имена Републике Македоније, у Европској комисији су овог пута оптимистичнији да ће се, решењем вишегодишњег спора, коначно тој држави омогућити скорије отварање преговора.

Комисија је подсетила на раније промовисану стратегију о проширењу Уније на земље Западног Балкана, која, како се наводи, неће дозволити пријем у чланство државама које претходно не реше све своје билатералне спорове.

Када је реч о БиХ, која је у прошлом извештају бележила спори напредак, овог пута је позвана да хитно измени изборно законодавство, које ће омогућити одржавање избора на свим нивоима планираних у октобру ове године, али и касније формирање власти.

Политички лидери у БиХ тврде да имају вољу за измену изборног законодавства, али резултата нема, а рок за тај посао је веома кратак и морао би бити завршен најкасније до 7. маја.

Црна Гора је до сада отворила 30 поглавља, од којих су три привремено затворена. У извештају стоји да је Црна Гора наставила напредак, посебно у области правног и институционалног оквира.

Замерка се односи на то да учинак спроведених реформи не даје видљиве резултате, као да нема напретка у подручју слободе изражавања.

Највише критика је, наводи се, упућено Турској, где се у затворима налази око 150 новинара, те да је ванредно стање, проглашено након неуспешног војног удара у лето прошле године, искоришћено за масовни обрачун с политичким противницима.

Медији у региону пренели су да је најснажнију поруку са данашње седнице Европског парламента упутио председник ЕК Жан Клод Јункер, који је рекао да ЕУ мора да пружи европску перспективу земљама југоисточне Европе како би се избегло понављање ратних сукоба из деведесетих.

"Ако се не отворимо земљама у том изузетно компликованом региону, ако им не пружимо европску перспективу, имаћемо поново рат у том подручју какав смо имали деведесетих", рекао је Јункер.