EK: Србија економски напредовала, мањкавости у владавини закона

Српска влада је успела да смањи буџетски дефицит, известан напредак постоји и у реструктурирању државних предузећа, иако је јавни дуг и даље висок, наводи се у Извештају-оцени коју је европски комесар за проширење Јоханес Хан образложио у Спољнополитичком одбору Европског парламента.

Хан је нагласио да су у дијалогу Београд–Приштина "даљи напори нужни у примени договора с Косовом".

Европски комесар је подвукао да је "Србија остала привржена примени тих договора, остварених уз посредовање ЕУ" и навео да је ту "остварен ограничен напредак због избора у Србији и унутрашње ситуације на Косову", мада је замах покренут почетком радова на мосту у Митровици и успостављањем слободе кретања.

Хан је предочио да је у Србији умерен напредак остварен у припреми државне управе за улазак у чланство ЕУ, мада је указао и на закључак да још треба професионализовати и деполитизовати српску јавну управу.

У оцени ЕК, како је он навео, истиче се да је после избора нова српска влада остала привржена чланству у ЕУ као главном циљу, а ојачано је укључивање парламента, кључних чинилаца, цивилног друштва у приступни поступак.

Ипак, увид, квалитет законодавства и ефикасност у надгледању извршне власти морају бити оснажени, а хитни поступци ограничени, "а циљ је и да се поспеши сарадња извршне власти и независних регулаторних институција", указао је Хан.

Оцена ЕК је и да је у Србији успостављен законски и институционални оквир за поштовање темељних права, али то још тражи доследну примену, укључујући заштиту мањина и група највише изложених дискриминацији, од Рома до сексуално разноликих група.

Како је пренео Хан, "нема напретка у стварању услова за пуно поштовање слобода изражавања, у чему је Србија достигла известан степен припремљености".

Кад је реч о реформи правосуђа, ЕК истиче да су "неки кораци предузети да се побољша систем избора кадрова по заслугама и усагласи механизам одлучивања у правосуђу, али су даљи кораци неопходни да се сузбије политички уплив", правосуђе је оптерећено нагомиланим случајевима и помањкањем бесплатног система законске помоћи.

"Србија је остварила известан степен припремљености за сузбијање корупције, али корупција остаје преовлађујућа на многим подручјима и представља озбиљан проблем", навела је Комисија.

ЕК подвлачи да "напори за сузбијање корупције тек треба да дају опипљиве резултате, иституционални механизам још не делује као убедљива снага одвраћања за корупцију, нужни су битни резултати у истрази, доношењу пресуда у случајевима корупције, укључујући високи ниво".

У бици против организованог криминала је достигнута одређена припремљеност, уз нови закон о полицији, реорганизацију Министарства унутрашњих послова и први механизам озбиљног и организованог утврђивања уз коришћење методологије Интерпола.

"Србија је конструктивно учествовала у регионалним иницијативама и радила на побољшању билатералних односа у духу помирења, добрим суседским односима и успоставила атмосферу која омогућава решавање билатералних питања и наслеђа прошлости", пише у годишњем извештају ЕК.

"Потписивање у јуну заједничке декларације с Хрватском о решавању неких билатералних питања био је позитиван догађај, а такав приступ је од кључног значаја за помирење, мир, сарадњу у региону и треба да се доследно настави."

ЕК указује и на то да је "Србија и даље на удару миграционе кризе", власти у Србији су и даље спремне да заједно са суседним земљама сарађују у попису и збрињавању имиграната, а нужно је "да Србија и даље улаже напоре да се смањи број захтева за азил које подносе њени држављани у земљама чланицама ЕУ".