Читај ми!

Скупштина о безбедности на раду

Посланици скупштинске већине поручили су да су нова законска решења усмерена ка побољшању услова рада у Србији и већој заштити радника, док је опозиција расправу искористила да укаже на лоше радне услове, тврдећи да су српски радници најлошије плаћени у свету и Европи.

Посланици су разматрали измене Закона о безбедности и здрављу на раду и Предлог закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство, а ресорни министар Александар Вулин поручио је да се око 40 одсто смртних повреда на раду у Србији дешава у предузећима у којима радници раде "на црно", преноси Танјуг.

Новим законским решењима ће, тврди, бити побољшана њихова безбедност, а утицаће и на смањење сиве економије.

"У првих девет месеци 2015. године на раду на црно је затечено 10.401 лице, од тога су 6.183 одмах пријављена на основу решења инспекције. Четрдесет одсто свих смртних повреда на раду наступа из рада на црно. Необучен радник, неопремљен радник, то је несрећа која само чека да се деси", поручио је Вулин.

Министар је напоменуо да инспектори раде у две смене, па и ноћу, како би што чешћим контролама био сузбијен рад на црно, наводећи да је у односу на прошлу годину број излазака на терен повећан за 16,9 одсто.

Опозиција сматра да предложена решења неће допринети побољшању статуса радника, који су, према тврдњама Јанка Веселиновића из Покрета за преокрет, најслабије плаћени у Европи и у свету.

За њега је проблематично што у закону нема ниједне одредбе која би узела у обзир њихово физичко и психичко стање, будући да раде прековремено, суботом и недељом, те да ли се врше редовни систематски прегледи којим би се направио неки помак превентиви тих радника.

Демократа Балша Божовић тврди да су радници у Србији на првом месту у Европи и по смртности од обољења кардиоиваскуларне природе и малигних обољења.

Оценио је да је Влада Србије предложила "козметичке" измене, које не садрже никаве обимне и радикалне измене постојећих закона, као и да су радници у јавном сектору у СРбији једини у Европи којима су смањене зараде. Вулин му је одговорио да у већини тих земаља није било пљачкашке приватизације, која се спроводила деценијама у Србији и потпуно уништила српску привреду, која се неће опоравити за две године.

СДС сматра да закон треба да садржи јасне норме које ће се са што мање проблема примењивати у пракси, смањити број инцидената и број оних који оболевају од професионалних обојења, као и број повреда на раду, али да предложеним законом то неће бити оствариво.

Подршку предложеним актима најавили су посланици СНС, СПС, СПО-ДХСС, СДПС, а сагласни су да ће нова решења допринети већој заштити запослених и њихових основних људских права, као и повољшању услова у којима се радник налази.

На почетку седнице министар Вулин изјавио је да се око 40 одсто смртних повреда на раду у Србији дешава у предузећима у којима радници раде "на црно", а да ће изменама Закона о безбедности и здрављу на раду бити побољшана њихова безбедност и да ће се утицати и на смањењу сиве економије.

Он је током скупштинске расправе рекао да су измене и допуне тог закона дуго очекиване будући да је последњи пут та област законски регулисана 2005. године, а да се у међувремену стање у привреди и целокупан амбијент променио те да би конкретним решењима требало да се побољша безбедност и здравље радника.

Вулин је казао да је важна обученост и образованост у том погледу а да је до сада проблем представљао недостатак превентиве и казнених мера.

"Највећи проценат, тачније 40 повреда на раду одсто долази у предузећима где се ради на црно и радници нису пријављени па ни обучени довољно, и овај закон ће помоћи да се омогући и ефикаснија борба против сиве економије и кроз учешће одговарајућих инспекција", рекао је Вулин и додао да је циљ доношења измена закона усклађивање са одговарајућим конвенцијама.

Како је казао, изменама закона предвиђено је да се повећа ниво стицања потребних вештина оних који раднике треба да уче о безбедности на раду.

Што се тиче Предлога закона о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити Вулин је подсетио да је од 1998. године од када је донет закон до данас велики број радника из Србије одлазио да ради у иностранству.

Како је казао, проблем је што се не зна колики је број радника који одлазе на привремени рад у иностранство, као ни кроз које тачно процедуре пролазе када оду тамо.

"Ми тренутно не знамо ни под којим условима одлазе, не знамо како изгледају уговори о раду које потписују, његова права и обавезе и шта се дешава кад пређу границу", рекао је он.

Вулин је рекао да се законом неће моћи контролисати стање на самом градилишту и да се то може учинити само кроз билатералне споразуме.

"Сада ћемо моћи да контролишемо оног ко је послао радника, како се односе према њему, да ли се уговорне обавезе које су закључене овде у Србији поштују, а када будемо имали и билатералне институте можемо да сазнамо шта се тамо дешава", рекао је Вулин истичући да закон предвиђа и казнене одредбе.

Посланици ће сутра расправљати о две кадровске одлуке из области правосуђа.

Реч је о предлозима одлука о престанку функције председнику Привредног суда у Чачку и о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију.

Пошто заврше ту расправу, требало би да пређу на претрес збирне листе кандидата за избор прве половине чланова Националног просветног савета на период од шест година, као и на одлуку о разрешењу члана Националног савета за високо образовање.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво