Србија и Хрватска у Хагу, дан одлуке

Српски правни тим очекује да Међународни суд правде (МСП) одбије хрватску тужбу против Србије, као и да утврди да су оружане снаге Хрватске током и после акције "Олуја" починиле масовне злочине над српским народом, док су правни експерти уверени да ће обе тужбе бити одбачене.

Очекује се да ће суд најпре изрећи своју одлуку поводом тужбе Хрватске против Србије, која је поднета 1999. године, а потом и поводом противтужбе Србије против Хрватске из 2009. године.

Пресуда МСП ће бити коначна, јер на њу не постоји право жалбе, а државе ће бити у обавези да по њој поступе.

Шеф српског правног тима Саша Обрадовић рекао је раније да очекује да Међународни суд правде сутра одбије хрватску тужбу против Србије за геноцид или чак можда и да је одбаци у делу који се односи на 1991. годину.

"Очекујемо пре свега да Међународни суд правде сутра одбије хрватску тужбу – то је оно за наш правни тим најважније и чему смо посветили највећу пажњу – или чак можда и да одбаци хрватску тужбу у делу који се односи на 1991. годину", рекао је Обрадовић.

Професор међународног права Тибор Варади пак очекује да ће и хрватска тужба и српска противтужба за геноцид пред Међународним судом правде бити одбачене.

Без обзира на то какве буду одлуке МСП-а по тужбама Србије и Хрватске, оне су обавезујуће за све чланице УН. Уколико би суд издао неки налог држави, на пример у погледу накнаде штете, онда би та држава била дужна да по њему поступи.

Међутим, суд у овој фази поступка не доноси одлуку о конкретној накнади штете, већ оставља известан период државама да се око тога договоре. Уколико до договора не дође, државе би опет ишле пред суд специфираним захтевом.

Кад је реч о спровођењу такве одлуке, њено извршење надгледао би Савет безбедности УН.

Саопштавању пресуде у Хагу присуствоваће министар правде Србије Никола Селаковић. 

Хрватска тужба и српска противтужба

Србија је од МСП-а затражила да операцију "Олуја" коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над српским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.

Поред тога, противтужбеним захтевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпели током "Олује".

Затражено је и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да "Олуја" престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.

Овај спор почео је 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије, а усмена расправа завршена је 1. априла прошле године.

Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, 2. јула 1999. године покренула је поступак пред Међународним судом правд против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те републике од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом 10 година касније, која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Хрватске и Србије.