Економист: Подељене лојалности Србије

У чланку о подељеним лојалностима Србије Економист пише да је "спољнополитичку дилему" Србије добро сумирао карикатуриста Предраг Кораксић Коракс у недавном цртежу где је приказан премијер Александар Вучић како истовремено свира на два клавира, док с једне стране диригује немачка канцеларка Ангела Меркел, а с друге руски председник Владимир Путин.

"Српска влада налази да украјинска криза само додаје овој политичкој какофонији", пише лист, а преноси агенција Бета.

Како подсећа Економист, Србија се у марту уздржала у гласању у УН у којем се потврђује територијални интегритет Украјине после руске анексије Крима. Као кандидат за чланство у ЕУ њени партнери су је због тога жестоко критиковали. Од тада, пише лист, Србија "очајнички покушава да задовољи обе стране".

Српска влада је сада јасна у ставу да Крим треба да буде део Украјине баш као што Косово треба да буде део Србије, наводи Економист и додаје да многи српски русофили нису сагласни с тим. Лист је подсетио и на добровољце који иду у Украјину да се боре на страни проруских активиста.

Иако се не више од 100 Срба бори у Украјини, о њиховим наводним подвизима нашироко се извештава, док их Вучић назива плаћеницима који шкоде Србији, наводи Економист.

Припремају се закони да се прогласи нелегалним борба у страним ратовима што би, како наводи лист, такође обухватило и грађане Србије који су етнички Албанци или Бошњаци и који су постали џихадисти у Сирији и Ираку. Ипак, наводи Економист, српски војници и даље се обучавају и са руским и са НАТО снагама.

Лист указује на то да је Србија део Партнерства за мир западне Алијансе, али да није кандидат за чланство.

Кандидати за чланство у ЕУ треба да ускладе своју спољну политику са Унијом, као што је учинила Црна Гора која је увела санкције Русији, пише Економист.

Србија је, међутим, одбила то да учини, а руски амбасадор у Београду је рекао да би то могло да изазове огромне штете, наводи се у чланку.

Лист даље пише да Брисел сада поручује Србији да не треба да профитира од руског ембарга на увоз пољопривредних производа из ЕУ. Хрватске компаније погођене забраном наводно испитују могућност да замене етикете на својим производима као српске.

Још један извор тензија је енергија, наводи Економист и осврће се на најаву изградње "Јужног тока", гасовода за извоз руског гаса који би ишао преко Србије. То је, како пише лист, годинама било као примамљива фатаморгана, јер би донело радна места, новац као и гас, а сада је нејасно да ли ће се икад остварити.

Бугарска влада је управо обуставила свој део пројекта, наводи лист.

Британски недељник наводи и да нису само вође ЕУ иритиране Србијом, већ то осећање имају и Руси.

Србија је отворила истрагу у приватизацији НИС-а из 2008, компаније у којој руски "Гаспромњефт" има удео од 51 одсто. Вучић је наговестио да Руси разумеју да се ради о домаћем обрачуну, али очигледно је да су Руси веома бесни због тога, наводи Економист.

Како пише, говорило се да су Руси добили фантастичне услове за тај посао пошто су подржали Србију око Косова.

"Вучић ће наставити да покушава да задовољи оба диригента. Док год не ствара проблеме на Косову, Запад ће му опростити", сматра Дмитар Бечев из Лондонске школе економије.

Бечев је додао да је тешко тренирати строгоћу над Србијом зато што продаје малине Русији, када јој Француска продаје ратне бродове.

"Ипак, Србија ће морати на крају да се нагне ка ЕУ да заштити своју кандидатуру за чланство", оценио је Бечев.